Dodatna milijarda za nauku jedini je rezultat sastanka sindikata sa resornim ministrom, održanim nakon protesta više od 1.000 naučnika, ogorčenih zbog katastrofalnog stanja u ovoj oblasti u Srbiji. Glavni razlog zašto se naučnici bune jeste to što država nije obezbedila novac za projekte. Nema para za opremu i plaćanje računa, a plate im kasne. Naučnicima od početka godine nisu uplaćeni ni materijalni troškovi – „astronomskih“ 25 evra po naučniku.
Dovoljno je reći da visokorazvijene zemlje zarađuju ogromne količine novca prodajući „pamet“. Do toga dolaze tako što za nauku izdvajaju 10 puta više od Srbije – tri do četiri odsto bruto društvenog proizvoda. Srbija izdvaja samo oko 0,3 posto BDP-a. Budžetom za 2013. za nauku bilo je planirano 15 milijardi dinara, dok je rebalansom budžeta to palo na oko 13 milijardi.
Šta naučnike boli? Tvrde da su to nemar, indiferentnost i potpuna ignorancija države spram oblasti koja bi trebalo da donese prosperitet i državi i građanima. Zvuči suviše jednostavno, ali država, budimo pošteni – političari na vlasti – nikada nisu ni pokazivali neko interesovanje da Srbiju približe svetu u mnogim oblastima. Uvek je bilo bitnije nešto drugo – recimo nova garnitura u kabinetu, nova kola za vozni park… U to se uklopila i nova – stara garnitura na vlasti, uprkos obećanjima da će nešto menjati.
Ono što „vrli“ političari zaboravljaju je da je od početka izbijanja takozvane jugoslovenske krize, političke represije režima Slobodana Miloševića i zbog nepostojanja perspektive dolaskom demokratskih vlasti oktobra 2000. Srbiju napustilo više od 10.000 naučnika. Uglavnom u SAD i u druge razvijene zemlje. I šta je država preduzela? Pa kao i do sada – ništa. Princip „ko ima bolje neka ide“ po ko zna koji put je pokazao kratkovidost vlasti i sveopšti princip koji vlada u Srbiji već decenijama – niko nije nezamenjiv. Ma koliko to koštalo i ma koliko rezultati koje te takozvane zamene postižu, nisu ni približni onim koje su njihovi prethodnici postizali. Koga briga. Bitna je forma. A kada se dogodi nesreća i kada se ispostavi da taj neko nije bio dovoljno stručan za poslove koje je obavljao, onda je već kasno.
Država koja ne ulaže u kulturu, nauku i znanje, bez obzira na sve talente kojima mlade generacije raspolažu, ne može da računa na napredak i bar minimalno hvatanje priključka sa naprednijim državama. Dok se „odgovorni“ osveste, Srbija će izgubiti korak, ne samo sa svetom već i sa regionom, jer je iz voza ispala još 1991. I do danas nije uhvatila priključak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
