Nazad u 1990.

Dok oni za sebe kažu da je to koračanje „brže i jače“ u bolju budućnost, dotle je u stvarnosti to hod unazad.

Ove 2020. se navršava 30 godina od ponovnog uvođenja višestranačja, a pod vlašću SNS-a smo se toliko vratili unazad da imamo istu temu kao i 1990. A to je zastupljenost stranaka vlasti i stranaka opozicije u medijima u vreme izborne kampanje.

Sadašnji izveštaj REM-a o toj zastupljenosti, prema kome opozicioni Savez za Srbiju koji sprovodi bojkot politiku i uopšte nije učesnik na izborima, ima više vremena za predstavljanje na TV stanicama, od vladajuće SNS, dostojan je Miloševićevog vremena.

Tačnije, mogao je i da bude objavljen u vreme Miloševićeve vlasti, mada sadrži mnogo veću dozu cinizma i arogancije nego što je režim iz 90-ih gajio prema svojim protivnicima.

Vučićev režim zasnovan je na čvrstoj podeli na pobornike i protivnike, u kojoj nema mesta za opšti i zajednički interes, nego samo za lični ili partijski.

Mediji u Vučićevom režimu mora da su provladini ili proopozicioni, nikako izbalansirani jer je to u javnom interesu.

Zato se i javlja problem kad nešto treba sprovesti u ime naroda i javnosti – kao što su izbori. Jer, onda se moraju poštovati pravila jednaka za sve, za šta Vučićev režim jednostavno nije sposoban. Umesto toga, pribegava se lažiranju.

Pribegava se dakle lažnom prikazivanju i to krajnje preteranom.

Ne zaustavlja se na tome da su kobajagi pravila jednaka za sve, nego se ide opet korak dalje. Mora da se stvara privid da su oni slabiji (opozicija) ustvari jači, da su oni uskraćeni, u stvari ti koji su moćni gospodari.

Naravno, u toj podeli uloga koju vlast kreira, njoj samoj pripada ona „junačka“ – da se hrabro nose sa bivšom vlasti, a sadašnjom opozicijom u liku Tadića, Đilasa, Jeremića…

Pitanja poput tog zašto su novoizabrani članovi REM-a pristali na ulogu učesnika u potvrđivanju lažne stvarnosti su manje bitna.

Pravo pitanje glasi šta ćemo sada kada polako ali sigurno gubimo i fasadnu demokratiju i postajemo novi oblik diktature.

Ima onih koji smatraju da opozicija jedino može da uzvrati na način da ne odstupa od demokratskih tekovina ni po koju cenu.

Recimo, da je SZS trebalo da preda listu za izbore i da to „ogromno vreme“ koje po REM-u ima za predstavljanje, iskoristi za objave afera vlasti. I da tek potom objavi bojkot.