Dan pred početak samita Samit G20 , koji je o vikendu održan u Australiji, većina najjačih se medijski vežbala u odgovarajućem tretiranju predsednika Ruske Federacije. Šta će da mu rade, šefovi država su iskazivali metaforama na ivici uličnih („pritisnuću ga uza zid”).
A Vladimir Putin je iskoristio intervju na Prvom programu nemačke televizije, koja nije odolela izazovu koji se ne propušta, nego je još danima unapred citatima podgrevala javnost pred nesrećno veliko finale u nedelju uveče. Tako da su Putinovi zaključci emitovani posle zaključaka G20 za celo nemačko govorno područje. Putinu je pružena jedinstvena prilika da stavi tačku. Pa je Zapad optužio da krši ljudska prava u najmanju ruku politički sponzorišući etničko čišćenje Rusa iz istočne Ukrajine, a Zapad je odmah odgovorio da predsednik Rusije gazi međunarodno pravo. Reakcija na način na koji je ovaj intervju vođen, u nekim nemačkim medijima gotovo je histerična (FAZ).
Kad je ruski predsednik Nemačkoj ponudio da međusobnim detantom reše problem koji se njih tiče (”Nemačka i Rusija su zainteresovane za smirivanje situacije, mogli bismo da stvorimo jedinstven politički prostor”) stvar je izmakla kontroli. Ruski komentatori su potpomogli: Amerika može da uvodi koliko hoće ekonomskih sankcija Rusiji, nju to ionako ništa ne košta, sankcije neće prinuditi Rusiju na odstupanje, a ruska tvrdoglavost Ameriku na vojnu intervenciju!
Merkelova, koja je odbila da otkrije detalje svog poverljivog četvoročasovnog razgovora sa Putinom u Brizbejnu, osula je posle toga paljbu po njemu iz svih oružja, kao dokaz da se ne sprema na izdaju. Neumesno je podsećala na dva svetska rata, optužila ga za stare obrasce mišljenja o pravu jačeg i o sferama uticaja, poručila da se DDR-podaništvo više neće ponoviti i da neće Evropa njega pitati koga če da primi, a koga neće. I pošto je evropski front ionako rovit, pa kancelarka nije mogla po gubici da udari Roberta Fica ili Viktora Orbana, okrenula se rubnim delovima Evrope. Otprilike nedelju dana pred samit G20, Rusija je optužena da bi preko širenja uticaja u BiH Evropi da sedne u krilo, kako je, prema (pogrešnom) ruskom mišljenju, Evropa pokušala u krilo da sedne njoj na Krimu.
A sad je kancelarka zazebla od širenja ruskog uticaja na Moldaviju, Gruziju, a „mora se čovek pitati i za Srbiju, za zemlje Zapadnog Balkana”. Merkelova je svoju pouzdanost dokazala prozivkom: „Ne osipajte se!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
