(Ne)jedinstvo

Osim toga, idejnim tvorcima bojkota, posle par istraživanja javnog mnjenja koja su pokazala da se neizlazak na izbore nije baš daleko čuo, postalo je jasno da kampanju treba resetovati. Jer posle oktobarskih najava da se kreće do svakog grada, sela, zaseoka pa i kuće, ništa od toga nije bilo. Subotnji skup dobro je došao da se ponovo pođe od nule i nanovo obeća tabananje i cepanje cipela po srpskim gudurama.

Jedna od poruka koja se čula na subotnjem skupu bila je i ta da će u narednim mesecima biti dosta pokušaja koji bi bojkotaše podelili i posvađali.

To sigurno jeste tačno, ali osim vlasti i njenih satelita koji bez dileme rade na svađi unutar bojkot grupe, treba obratiti pažnju na sliku koju o svom jedinstvu šalju oni koji jesu za bojkot ali neće da se mešaju sa onima koji im ideološki ili na ovaj ili onaj način ne odgovaraju. Ta slika do sada deluje dosta mutno i možda je i to razlog zbog kojeg se još dovoljno glasno nije čula poruka da na dan izbora treba ostati kod kuće. Nedovoljno glasno jer je do sada sa istog mesta u istom momentu nisu izrekli svi koji u to veruju.

Osim prepucavanja nekoliko članova DS sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, čemu se najviše pažnje pridaje u javnosti, ako se bolje pogleda, uočiće se da saradnje i koordinacije, o zajedničkim akcijama da i ne govorimo, između Saveza za Srbiju i inicijative Ne davimo Beograd gotovo da i nema.

Obe strane očigledno misle da im društvo onih drugih ne odgovara. Svako ima svoj put bojkota koji se s vremena na vreme poklopi kada obe strane procene da im to ide u prilog.

Uz to, iako je možda za SDS prigodno da se ispod radara drži vaza sa SZS, vrlo uočljiv je izostanak predsednika SDS Borisa Tadića sa subotnjeg skupa, kao i minimalno učešće niskog nivoa funkcionera ove partije u dosadašnjim događajima koje je opozicija organizovala. Dok je Pokret slobodnih građana oduvek imao svoj tempo akcije i reakcije na političkoj sceni. Nažalost, ništa ne ukazuje da će se ovakva situacija promeniti.