U Crnoj Gori su ove sedmice počela hapšenja velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, glavnih organizatora protesta protiv vlasti Mila Đukanovića.
Ikonografija tih protesta je neviđena u novijoj političkoj istoriji, dok su obrti krajnje epski. Uhapšeni vladika, koji je proveo tri dana u pritvoru, isti je onaj koji je u decembru sedeo pored Miodraga Dake Davidovića u beogradskom hotelu Kraun plaza, kada je na ovog biznismena ispaljen snajperski metak, lakše ga ranivši.
Pitanje kome oštri potezi zvanične Podgorice politički najviše odgovaraju je složeno, ali je jasno kome ne odgovaraju.
Eskalacija u Crnoj Gori uopšte nije dobrodošla priča Aleksandru Vučiću usred njegove pobedničke izborne kampanje u Srbiji.
Ta kampanja za opšte izbore 21. juna toliko je savršeno postavljena da se čini da se ispod svega toga krije nalaz kako se Vučićev zaista visok rejting može začas olupati samo ako ga dohvati dobro usmeren potres. Upravo takav potres bi moglo da bude iznevereno očekivanje birača vlasti da Vučić čvrsto stane iza SPC, njenih vladika i vernika u Crnoj Gori.
Da predupredi moguće padove podrške, koji su izgleda zabeleženi zimus, kada je najavio pa otkazao put za Badnji dan baš kod istog vladike koji je privođen, srpski predsednik je povukao niz hitrih poteza.
Koliko dan posle hapšenja u Nikšiću, Vučić je imao telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o čemu je opširno u saopštenju izvestio medije. Radovi u Hramu Svetog Save pomenuti u nebitnom kontekstu, kao da su u tom saopštenju šifra da Rusija neće ostaviti Srbiju, a Srbija Crnu Goru bez podrške.
Potom je Vučić dan kasnije razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji je usred Beograda rekao baš ono što patriotski birači žele da čuju. A to je da je Srbija sada potrebnija Evropskoj uniji nego obrnuto.
Orbanu to i nije toliko veliki problem da kaže, budući da i sam nije u dobrim odnosima sa Briselom, i da je je pred izbacivanjem iz vladajuće evropske partije ENP.
I trećeg dana, kao vrhunac nameštenih slika u kampanji, naizgled ničim izazavano, dogodilo se „raspoređivanje“ Vojske Srbije oko izbegličkih kampova, opet bez ikakvog smilsa i povoda, sem tog da se stvori privid državne snage kojom raspolaže Vučić.
Dosad je važilo da su Vučić i crnogorski predsednik Milo Đukanović u kontrolisanom sukobu od koga i jedan i drugi gledaju da izvuku što veću koristi. Da li međutim sukob izlazi van okvira kontrole i prelazi na teren otvorene borbe za prevagu nad suparnikom?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
