Čitava Evropa sa olakšanjem je dočekala završetak izbora u Nemačkoj. U one koji su jedva dočekali kraj demokratskog mrcvarenja spadaju zemlje najteže pogođene krizom, ali i one sa boljim performansama. Prve se nadaju labavljenju kaiša štednje, iako neki analitičari – zbog složenih odnosa u velikoj koaliciji koja se nazire – predviđaju nastavak iste politike, čak i restriktivnije. Druge takođe očekuju rešavanje krize evrozone i veći postizborni ekonomski rast u Nemačkoj, koji je, dobro je poznato, motor za evropski rast.
Sama pobednica nije nagovestila bitnije promene u odnosu EU prema državama koje žele da uđu u klub. O relaksaciji u tom smislu više govori analitička javnost država kandidata i, naravno, njihove vladajuće političke elite. Istovremeno, moguće je da će rezervisanost Berlina spram dinamičnije politike proširenja, pod pretpostavkom da je ova tema tokom predizborne kampanje izbegavana kao nepopularna, splasnuti. Međutim, u fokusu predizborne kampanje u Nemačkoj bila je ekonomija, pre svega domaća.
Retorika balkanskih „lidera“ upitnog evroentuzijazma sudara se sa još manjom ushićenošću Angele Merkel o istoj stvari. Ako bi se u Srbiji sudilo o kancelarkinoj (zlo)volji prema Balkanu na osnovu njene posleizborne izjave o Hrvatskoj – na stranu što je susedna nam zemlja već ušla u EU – svi zajedno na čelu sa Vladom, koja kipti od želje da se konsoliduje kao reformatorska, a možda još više da se predstavi kao takva, imamo razloga da brinemo. Merkelova je, naime, natuknula kako je ožalošćena ponašanjem Hrvatske, koja je tek što je ušla u EU, ušla i u sukob sa Evropskom komisijom. Čemu se, onda, nadati od manje uspešnih suseda Hrvatske koji streme ka članstvu?
S druge strane, bez obzira na veliki značaj najveće države EU sa svim njenim rezolucijama Bundestaga, Šokenhofovima i ostalim hladnim tuševima, valja biti svestan da EU ima 28 država članica, kao i procedure, pravila i kriterijume za pregovore o članstvu. Da ne govorimo da se jednom za svagda treba manuti mita da se Srbija upreže iz petnih žila da se reformiše, ali joj, eto, istorijski neprijatelj ubacuje klipove u točkove šta god da uradi.
Stara istina je – reforme ne radi reformi, niti radi Evropske unije, čak ni zbog ulaska u klub, već zbog Srbije. Budući kurs Berlina i Brisela, mada je nedoumica malo, tek treba da se pokaže. Reformski kurs Srbije, gde ima kudikamo više nedoumica, i te kako tek treba da se pokaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
