Premijer Srbije Aleksandar Vučić dramatično je protekle sedmice upozorio javnost da bi kraj vlasti nemačke kancelarke Angele Merkel naredne godine bio „kraj Evrope kakvu znamo“, uz opasku da bi „nama na Balkanu to bio poseban hendikep jer imali smo svi ovde istu adresu i nekoga ko će da nas pozove i pomogne, a ko će da nas pozove ako se odnosi u Evropi promene“.
Takva poruka predstavljala je reakciju na loš rezultat nemačke Hrišćansko-demokratske unije, koju predvodi kancelarka, na lokalnim izborima. U međuvremenu iz Berlina su stigli umirujući tonovi, uključujući poruku Knuta Flekenštajna, funkcionera nemačke Socijaldemokratske partije. Flekenštajn, inače i poslanik Evropskog parlamenta, ocenio je da spekulacije o promeni spoljnopolitičkog kursa Nemačke predstavljaju „apsolutnu besmislicu“.
Migrantska kriza, sa kojom Evropska unija pokušava da se izbori, nesumnjivo je poljuljala Stari kontinent do samih temelja, u političkom, vrednosnom, pa i u ekonomskom smislu, imajući u vidu činjenicu da pojedine države, poput Mađarske, nastupaju u tom domenu kao „solo igrači“. Istovremeno, neuspeh da se pronađe zajednički odgovor na takav izazov dao je vetar u jedra ultradesničarima u evropskim zemljama, uključujući Nemačku, gde je primetan uspon Alternative za Nemačku, koja igra na antimigracionu kartu. Ipak, to ne znači da se neminovno bliži kraj vladavine „gvozdene ledi“ Merkel.
Merkel je do sada u nekoliko navrata pokazala više nego zavidnu moć političkog preživljavanja, a ne treba isključiti ni mogućnost da će se do septembra 2017, kada će građani Nemačke glasati na saveznim izborima, EU konsolidovati i uspeti da u izvesnoj meri obuzda priliv migranata. Kada je o mogućoj izmeni spoljnopolitičkog kursa Nemačke reč, istorija nas uči da su retke situacije u kojima veliki „igrači“ pribegavaju radikalnim zaokretima. Aktuelna vlada u Berlinu, koju čine konzervativci i socijaldemokrate, u praksi je pokazala da joj je stalo do stabilnosti na Balkanu i da podržava nastavak evropskog puta Srbije, ali to ne znači da se Srbiji i drugim kandidatima za članstvo u EU gleda kroz prste. Naime, Berlin od Beograda jasno zahteva da reši sva otvorena pitanja sa Prištinom, kao i da izgradi pravnu državu. Stoga, ukoliko i Merkel zaista izgubi „fotelju“ sledeće godine, to neće značiti da će Beograd izgubiti „partnera“ na putu ka EU, odnosno ako bude revnosno ispunjavao „domaće zadatke“ podrška Berlina neće izostati, ma ko da bude izabran za narednog kancelara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
