Da li je za društvo važnije da radnici u trgovinama dobiju nedeljom slobodan dan i provedu je sa porodicom ili da potrošači imaju mogućnost da u svakom trenutku mogu da odu do radnje i kupe šta im treba?
Da li je važniji odmor radnika ili promet, pa i profit preduzeća, odnosno njihovih vlasnika?
Na prvi pogled odgovori su očigledni.
Zaposleni u trgovini treba da provedu više vremena sa porodicama, a njihovi uslovi rada, pa i života su važniji od profita.
Na drugi pogled, to i nije tako jednostavno.
Recimo, ti isti radnici su i istovremeno i potrošači i kada ne rade nedeljom oni, kao i svi ostali koriste slobodno vreme za nabavku.
To posebno važi za velike nabavke u hipermarketima ili kupovine u tržnim centrima za koje je potrebno vreme koga radnim danima prosto nema.
Još važnije od toga, ako bude zabranjen rad nedeljom, radnici će imati manje radnih sati, pa će im neizbežno biti ili smanjene plate ili će poslodavci otpustiti deo ljudi.
Ovo deluje brutalno, posebno jer je prosečna plata u trgovini oko 46.500 dinara i za petinu manja od prosečne plate u Srbiji.
Ipak, tako funkcionišu ekonomija i tržište, poslodavci neće da plaćaju ljude više nego što moraju.
Dakle, da li onda zaposlenima ide u prilog da imaju manje radnih sati (i to nedeljom koji se plaćaju više nego radnim danima, bar po zakonu) i manje plate ili da imaju slobodan dan nedeljom?
Odgovor na ovo pitanje već nije očigledan, čak ni ako bismo pitali i same radnike.
Pitanje koje se otvara je i da li sada kada broj turista raste iz godine u godinu, čak i dvocifrenim stopama, a i dalje su to dvodnevne ili trodnevne posete, želimo da nedeljom zatvorimo radnje i onemogućimo ih da troše svoj novac u njima.
Ako bi se recimo zabrana odnosila i na tržne centre koji gro prometa ostvaruju vikendom, kako bi se to odrazilo na izgradnju tržnih centara, koja kako vidimo poslednjih godina postala ozbiljan biznis.
Zanimljivo je i da u dobrom delu zapadnoevropskih zemalja postoje zabrane rada nedeljom, ali uz veliki broj izuzetaka, posebno u turističkim gradovima, dok su u istočnoevropskim uslovi daleko liberalniji.
I tamo gde je pokušana zabrana nije uspela, poput Mađarske i Hrvatske. Neki smatraju da to ima veze i sa religioznošću stanovništva, jer je u hrišćanstvu nedelja dan za odmor i to je mnogo prisutnije u zapadnoevropskim nego u istočnoevropskim zemljama.
Iskustva evropskih zemalja koje rad nedeljom regulišu decenijama su šarenolika, ali možda bi zlatna sredina bila da se odredi određen broj nedelja kojim prodavnice mogu da rade u toku godine, a da one same izaberu koje će nedelje to biti.
Velike su šanse da bi konkurencija dovela do toga da kupci budu zadovoljeni na optimalan način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
