Nesmotreni potezi

A predstavnici države, umesto da nađu rešenje za najduži štrajk u istoriji srpske prosvete, nastavljaju da ponižavaju prosvetare izjavama da razumeju njihovu „tešku poziciju“ i to što se „osećaju poniženi“.

…Želji za medijskim eksponiranjem nije odoleo ni ministar Verbić, jer kako drugačije objasniti njegovo pojavljivanje na protestu i iracionalan potez da kroz revoltiranu masu ušeta u zgradu Ministarstva prosvete. Svakako da polivanje vodom zaslužuje osudu, tim pre što su takvom nedopustivom ponašanju pribegli pojedinci koji obrazuju i vaspitavaju mlade generacije. Ali šta je ministar očekivao dolazeći „mečki na rupu“?

Ako je, kako tvrdi, osećao obavezu da se vidi „oči u oči sa nastavnicima“, onda je trebalo da skupi hrabrost i popne se na binu, istrpi zvižduke, poruči prosvetarima da od para nema ništa, pa čak i da ponudi ostavku, kad već nema rešenje za štrajk. Šta je bila poenta pozivanja predstavnika sindikata na „sastanak“ uz prisustvo medija, kada nije imao ništa novo da im kaže?

Nesmotrenim potezima vlast nastavlja da proizvodi haos. Pitanje je šta će se od ponedeljka dešavati u školama, kada prosvetarima sutra stignu februarske plate. Zašto Ministarstvo svesno uvlači direktore u sukob sa zaposlenima, tražeći od njih da štrajkačima paušalno smanje plate? Čemu selektivno kažnjavanje prosvetara?

Kako je moguće da nikoga u ovoj zemlji ne brine činjenica da su đaci izgubili više od 120 časova, koje neće moći da se nadoknade? Možda bi premijer trebalo da potraži odgovore na ova pitanja, umesto da svog ministra tapše po ramenu i čestita mu na nečemu što se uopšte nije dogodilo.