Neugodne poruke iz Strazbura

Ima čak 705 poslanika koje na svakih pet godina biraju birači u svih 27 zemalja članica.

Zajedno sa Većem ministara i Evropskom komisijom čini zakonodavnu vlast EU.

Srbija tradicionalno baš i nema dobre odnose sa EP, čije su rezolucije o stanju u našoj zemlji tradicionalno pune kritika, ali postoji jedna sličnost.

Kao što sigurno većina građana naše zemlje nema veliko poverenje u Skupštinu Srbije, a poslanike, nazovimo stvari pravim imenom, smatra za džabalebaroše koji žive na grbači naroda, sličan imidž, u očima birača država EU, imaju i njihove kolege u Strazburu.

S tim što su plate poslanika EP veće od osam hiljada evra mesečno i to bez dodataka.

Poslanici EP koji se bave Srbijom ili delovima bivše Jugoslavije u Beogradu obično i nisu popularni u Beogradu.

Doris Pak je godinama bila omrznuta, sada su to Tanja Fajon i Viola fon Kramon.

Vladimir Bilčik i Dejvid Mekalister su izuzeci, koje zvaničnici u Beogradu radije primaju i ređe kritikuju.

Srbija i Zapadni Balkan česta su tema rasprave u EP i rezolucija koje nisu obavezne za EU, ali koje nesumnjivo imaju značajnu političku poruku.

Iz Strazbura su Beogradu, kroz rezolucije EP, ponovo stigle neke neugodne poruke.

Sa 552 glasa za, 81 protiv i 60 uzdržanih, EP je usvojio rezoluciju o „stranom mešanju u demokratske procese u EU“, kojom je osudio pokušaje Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu „u cilju rasplamsavanja sukoba i podele zajednica“, što bi moglo da dovede do destabilizacije celog regiona.

Poslanici EP su posebno zabrinuti zbog „pokušaja Pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u entitetu Republika Srpska, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i Crkve“.

EP je uznemiren time što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima, traži ozbiljniji dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana, na čije članstvo u EU računa, ali i poziva na sankcije za strano mešanje i kampanje dezinformisanja, uključujući i oduzimanje licenci organizacijama, koje distribuiraju stranu državnu propagandu.

Poslanici EP su usvojili i Rezoluciju o Mjanmaru.

Reklo bi se da Srbija i Mjanmar nemaju veze, ali našli smo se i u toj Rezoluciji, u kojoj se navodi da su Srbija, Rusija i Kina suodgovorne za zločine u toj zemlji jer naoružavaju tamošnju vojsku koja je pre više od godinu dana državnim udarom došla na vlast i od tada sprovodi represiju.

Rezolucija je usvojena sa 646 glasova za, jednim protiv i 20 uzdržanih.

O navodnom izvozu srpskog oružja u Mjanmar, zemlji kojoj je EU uvela sankcije, Danas je već pisao, uz navođenje demantija nadležnih državnih organa Srbije. Zvanični Beograd tvrdi da ne izvozi oružje u Mjanmar, EU i izvestilac UN tvrde suprotno.

Kome verovati?

Rezolucije EP nemaju snagu obaveznosti, ali na njih Beograd treba da obrati pažnju.

Ne može samo da odmahne rukom i kaže – ma to nas Fajon i fon Kramon mrze… Bar ukoliko ne odustaje od zvanične politike EU integracija, jer Brisel ipak osluškuje šta Strazbur poručuje.