Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je “revolucionarne”, takoreći neviđene medijske zakone, koje bi Vlada Srbije uskoro trebalo da usvoji. Da li su revolucionarni, ne znamo, a da su neviđeni znamo, jer ih nisu videli predstavnici novinarskih udruženja koja su učestvovala u radnoj grupi za njihovu izradu.
Oduševljeno je premijerka pričala o novim zakonima, da bi na kraju rekla „Ako nećete zakone, ne mora”, poručivši da Telekom preko drugih kompanija može da bude vlasnik medija. To je inače u suprotnosti sa članom 32. Zakona o medijima i javnom informisanju gde stoji da Republika ne sme osnivati medije, ni posredno ni neposredno, a Telekom je državna kompanija.
Na usvajanje čekaju Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, o kojima je javna rasprava trajala do 7. oktobra. Dok su predstavnici vlasti izražavali zadovoljstvo predloženim rešenjima, predstavnici medijskih udruženja i koalicija i te kako nisu.
Najviše spora je bilo oko Saveta za štampu koji bi prema nacrtima zakona, onih koje su predstavnici medija videli, imao dekorativno svojstvo jer njegove odluke niti će biti obavezujuće, niti će uticati na raspodelu sredstava na medijskim konkursima.
Predlog medijskih udruženja bio je da na osnovu odluka Saveta za štampu budu raspoređivana sredstva na državnim i lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje. Što bi značilo da mediji koji krše Kodeks novinara Srbije neće dobijati državni novac. A svi znamo koji mediji najviše krše i kodeks i zakone, paradoksalno dobijajući najviše novca na konkursima.
Onda su se predstavnici vlasti dosetili genijalnog rešenja – to što predlažu medijska udruženja i koalicije, neka važi za one medije koji priznaju Savet za štampu.
I onda dolazimo do apsurdne situacije jer, na primer, Informer i Srpski telegraf ne priznaju Savet za štampu, pa samim tim odluke ovog tela za njih nisu obavezujuće, a moći će i dalje da dobijaju ogromna sredstva iz državnog i lokalnih budžeta.
Kakvi god da su ovi za sada neviđeni zakoni, primena će biti problem kao i kod postojećih. Kazne za laži, uvrede i klevetu su izuzetno niske, demanti se ne objavljuju i zato i imamo naslovnice kakve imamo.
I curkus kada je reč o njihovoj primeni, poput onog kada je vlasnik Informera Dragan J. Vučićević odbio da plati kaznu za klevetu, napravio sebi ispraćaj u zatvor, pa izašao posle 24 sata jer mu je kaznu platila žena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.