Neviđeno poltronstvo srpskog pravosuđa

… taj list osudio da ovom plati 300.000 dinara, ne bismo ni znali da ministar policije zapravo nije ni odgovoran za rad policije. Naravno, reč je o slučaju fantomskog rušenja u beogradskoj Savamali, kada policija nije htela da izađe na teren uprkos paničnim pozivima građana koji su tvrdili da su maltretirani od grupe nepoznatih i maskiranih ljudi u noći 24. i 25. apila prošle godine.

„Iz odredbi Zakona o policiji proizilazi da su ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova u vezi sa konkretnim događajem bila sužena, odnosno isti nije bio ovlašćen da izdaje naređenja policijskoj upravi i policijskim stanicama da postupaju ili ne postupaju u konkretnoj situaciji, niti je bio ovlašćen da smenjuje policijske starešine u policijskim stanicama, pa time ne može biti odgovoran ni zbog eventualnog propusta u njihovom radu“, navodi sudija Keranović u presudi.

Nije novina, a ova vlast od toga opasno boluje, baš kao i sve pre nje, da nikad ne postoje odgovorni za postupke u koje su do guše umešani državni organi. Slučaj Savamala je baš takav slučaj, slučaj koji bi vlast da gurne pod tepih, jer je jasno da je iza bezakonja u Savamali stajala država, odnosno nosioci izvršne vlasti, a ministar policije je jedan od nosilaca te vlasti. Baš to je i jedan od razloga što policija neće da sarađuje sa Višim javnim tužilaštvom u istrazi, odnosno ne postupa po njihovim zahtevima. Međutim, kada mediji postave pitanje odgovornosti, onda su oni ili strani plaćenici i domaći izdajnici (jer vlast je od boga, a samim tim nepogrešiva!), ruše ustavni poredak i na kraju naravno završe na sudu sa tužbom da su ni krivog ni dužnog ministra policije optužili da je odgovoran za to što ne radi svoj posao.

A slučaj Savamala je pokazao da je aktuelna naprednjačko-socijalistička vlast do guše umešana u serijsku zloupotrebu institucija. Od odbijanja policije da pomogne maltretiranim građanima, preko ćutanja o nezakonitom rušenju, pa do skrivanja policije iza procedura i večnog odgovora da je istraga u toku, pa i za tužilaštvo, koje po zakonu rukovodi istragom. Dalje, presuda NIN-u pokazala je i neviđenu efikasnost u poltronstvu srpskog pravosuđa prema vlastima, kakva nije viđena još od vremena Slobodana Miloševića i njegovog nedemokratskog režima. Ali to i ne iznenađuje kada se vidi kakve sve kadrove sumnjivih diploma naprednjaci guraju, ne samo u pravosuđe, nego u državne institucije. Na stranu što se pojedini postupci građana po sudovima vuku decenijama, a da ni ministar pravde, a ni sudije i predsednici sudova ne vide u tome ništa loše. Naprotiv, to je uslov za napredovanje. Što više predmeta u fioci, to viša funkcija u pravosuđu. Zato smo i tu gde jesmo.