Beogradski hotel „Bristol“ zvanično je zatvoren ovog ponedeljka. Ključ u bravu stavili su zaposleni obavestivši javnost da nakon 106 godina postojanja ovaj hotel više neće primati goste.
Otići će u ruke kompaniji „Beograd na vodi“, kao poklon države Srbije arapskom investitoru. Naravno da vlast ne haje na prozivke malobrojnih da je to nezakonito i da se državna svojina ne može tek tako poklanjati. Može joj se. Niko neće odgovarati kao ni u slučaju brojnih drugih malverzacija.
Međutim, zatvaranje hotela otvorilo je još jedno pitanje na koje nadležni zasad nemaju odgovor. Šta će biti sa ratnim vojnim izbeglicama i njihovim porodicama koje gotovo tri decenije žive u njemu? Da li će konačno dobiti stanove koje im država duguje dok žive u „privremenom“ smeštaju ili će završiti na ulici. Sudbina bristolskih vojnih izbeglica najbolje oslikava odnos vlasti prema vojnim veteranima, izbeglim i izmanipulisanim od strane države. Kada je trebalo ratovati, ginuti, učestvovati u besmislenim razaranjima na prostoru bivše Jugoslavije, onda su bili dobri. Danas su ne samo zaboravljeni, već potpuno nevidljivi.
Kada su 90-ih godina prošlog veka vojnici JNA povlačeni u Srbiju, bili su primorani da se odreknu svojih stanova na teritoriji Slovenije, Hrvatske i BiH. SRJ, odnosno Srbija, obavezala se da će tim pripadnicima vojske obezbediti stanove, što do sada nije urađeno, niti je za gotovo tri decenije ikakvog pomaka bilo. Tačno 2.648 bivših vojnika i oficira još uvek su vojni beskućnici i žive u nekom od privremenih smeštaja. Ministar odbrane Aleksandar Vulin nijednom se nije udostojio da razgovara sa njihovim predstavnicima.
Stanarima „Bristola“ obezbeđen je smeštaj, potvrdilo je Ministarstvo odbrane, međutim, kako se ispostavilo, reč je o još jednoj obmani. Stanove će dobiti aktivni vojnici Vojske Srbije, čiji određen broj je takođe privremeno bio smešten o ovom beogradskom hotelu, dok se veteranima i penzionerima niko nije obratio. Cinične su izjave ministra Vulina da „vojska brine o svakom njenom članu“, da će svi dobiti stanove, uključujući i penzionere. Možda, sem onih koji gotovo 30 godina imaju status beskućnika. Za koje država nije imala sluha, iako je prema njima imala obavezu. Kao što su stanari hotela „Bristol“, koji sa pravom strahuju da će i bukvalno ostati bez krova nad glavom kada im arapski investitor „Beograda na vodi“ konačno pokuca na vrata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
