Neželjena ljudska prava

Napadi na LGBT osobe nisu, nažalost, nikakva novost. To se dešava, država ništa ne čini, prava LGBT populacije su i dalje minimalna. Ono što jeste zabrinjavajuće, a što se u poslednje vreme sve češće dešava jesu napadi na LGBT aktiviste i aktivistkinje. Tu su bar dva prebijanja i jedan napad na stan. Nijedan počinilac nije priveden pravdi. Onda i ne čudi mizeran broj slučajeva da LGBT osoba prijave policiji da su bili napadnuti, prebijeni, maltretirani kad MUP ne čini ništa da ih zaštiti.

Ali ono što čini je, na primer, besmisleno i smešno pokretanje prekršajnog postupka protiv direktorke Inicijative mladih za ljudska prava Anite Mitić zbog sazivanja skupa Sedam hiljada 10. jula, veče uoči obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici. Zar ovo nije dokaz uskraćivanja prava građana i građanki na mirno okupljanje, što će, ako se usvoji novi zakon o okupljanju, preći u „normalnu stvar“. A javnost bi trebalo da zna da je upravo ona druga strana, koja ne prihvata činjenicu da se u Srebrenici dogodio genocid, dovikivala i pretila mirno okupljenim građanima ispred Predsedništva Srbije dok su palili sveće za žrtve. Odmah po okončanju skupa, sve te sveće su brže bolje uklonjene.

Šta je sa pravima Roma – zašto i dalje žive u užasnim uslovima, u ilegalnim naseljima? Da li se iko iz vlasti zapitao ovih dana kako žive kada je živa daleko ispod nule? Šta je sa njihovim ličnim dokumentima, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem… Zašto je država dozvolila da 36 žena bude ubijeno prošle godine? Samo u januaru je više od 100 žena tražilo pomoć zbog porodičnog nasilja? Zašto vlasti ignorišu skoro 20.000 civilnih žrtava rata, koje su ni krive ni dužne preživele strahote devedesetih, a sada su praktično građani drugog reda?

Gde je ta sloboda govora za koju vlast tvrdi da nije ugrožena? Kakva nam je ta vladavina prava za koju se „zdušno zalaže“ kada smo svedoci svakodnevnog urušavanja iste, nasilja, napada botova, cenzura, prebijanja, ignorisanja prava i patnje manjina? Pošto se država Srbija sigurno sama neće pozabaviti ovim pitanjima, jer su joj ljudska i manjinska prava poslednja rupa na svirali, ostaje nada da će morati to da učini na putu ka EU. Ali to je samo nada.