Ni Putinu nije lako

Kad ne bismo bili ovako autistični i neuki kakvi smo sve više, znali bismo da je guverner Tabaković u pravu u još jednoj stvari: ovo što se događa sa dinarom, i po obimu i po značaju, smešna je smeša prema onome što se događa sa ruskom rubljom u odnosu i na dolar i na evro, pa bogami ni evro nije u najboljem zdravlju u odnosu na dolar, odnosno evro zona u odnosu na američku ekonomiju.

Pa da vidimo šta cifre kažu. Bruto domaći proizvod Srbije ove je godine realno padao u sva tri protekla kvartala: po 1,1 u prva dva i 3,9 odsto u trećem. Bruto domaći proizvod evro zone, doduše mršavo, rastao je tokom sva tri protekla kvartala u odnosu na iste periode prošle godine: za 1 odsto, 0,8 odsto i 0,8 odsto. I kad je inflacija u pitanju, evro zona muku muči da ne padne u deflaciju, a mi da se vratimo u zacrtane koordinate. Moglo bi se tu još navoditi primera, ali za čitalačku publiku je i ovo dovoljan dokaz da dinar ne može da ne pada u odnosu na evro, sem u slučaju kada bismo nešto prodali ili se zadužili u stranoj valuti pa ga veštački održavali na nivou koji mu ne pripada.

Zvanična vrednost dinara 3. januara ove godine iznosila je 114,7559 dinara, 28. novembra ove godine 120,6223 dinara.

A da vidimo druge valute. Centralna banka Rusije utvrdila je za period od 1. do 9. januara minimalni kurs rublje prema evru i dolaru na 32,66 rublji za dolar i 45,06 rublji za evro. A za 29. novembar utvrđen je sledeći minimalni kurs: 49,3220 rubalja za dolar i 61,4108 rubalja za evro. (Inače je dolar već na 50 rubalja, a evro na 62). Rublja je dakle u odnosu na evro oslabila za oko 36 odsto, a Centralna banka Rusije je na njenu odbranu potrošila 39,39 milijardi dolara i 3,809 milijardi evra.

A sad evro. Evropska valuta je 2. januara ove godine vredela 1,3661 dolar (zaključni kurs), a 28. novembra 1,2453 dolar.

Mi nismo centar sveta. Mada nam je možda lakše da se pravimo da jesmo i da ne znamo šta rade ovi što su centar sveta, a koliko će nas sve to tek da košta. Naravno, ovo što radimo sami – pride.