Ni sa tobom, ni bez tebe

Sindikat nikada, a verovatno i nigde, nije bio čisti zbir esnafskih organizacija za zaštitu esnafskih prava. Što nivo sindikalnog organizovanja viši, to politika bliža. Nivo te bliskosti menjao se u skladu s (političkim) vremenom. Ali je njena priroda uvek ostajala manje-više ista: sindikat je u toj vezi bio korišćena, a često i iskorišćena strana. Trenuci vrhunske bliskosti između sindikata i politike završavali su se tako što su sindikalni rukovodioci napredovali u politici, a sindikati se raspadali u beznačajnosti. Legendarni Leh Valensa je postao predsednik Poljske, njegova „Solidarnost“ je postala prošlost. Dragan Milovanović je postao ministar, njegova Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ne može da se izbori ni za prostu reprezentativnost. Sindikati Kolubare su ušli u noviju političku istoriju, njihovi rukovodioci u „mercedese“, moćna jedinstvena organizacija im se raspala na tri nemoćne, svaka bliska po nekoj političkoj stranci. Sindikalna organizacija kojoj je na čelu sam Orbović jedva se oporavila od optužbi da je decenijama bila samo puka transmisija vlasti. Ali se u dobroj meri oporavila.

Dakle, politika se uvek bavila sindikatima. Sindikalni rukovodioci su često pokušavali da se bave politikom. Šta je to dobro donelo sindikalnom članstvu? Dok je ministar za rad u Republici Srbiji bio sindikalac Dragan Milovanović, ni reč radnik, a kamoli radnička prava, nije bilo poželjno pominjati. Ukoliko nisi bio spreman da završiš na smetlištu petooktobarske istorije. Reklo bi se nema ništa prirodnije nego da se sindikati, ukoliko se već politički angažuju, angažuju u redovima partija levice. Ali Nemci su izvukli dugoročne uporedne trendove rasta prihoda od imovine i kapitala i rasta prihoda od rada. Prihodi od rada sasvim su izgubili korak, ne samo u Nemačkoj nego u Evropi, a u Americi tek posebno. Ali, najbolje su se držali za vreme dok su Nemačkom vladale konzervativne više desne partije!?