Nije svejedno

Više je razloga za to. Reč je o promašenoj temi – atraktivna je na prvi pogled zbog igrara moći, ali ništa ne znači. Jer, novi premijer biće onaj koga odredi Vučić. Lider SNS kontroliše potpuno politički proces, te je stoga postupno nebitno da li će Vladu ubuduće voditi Vučević, Selaković, Stefanović ili čak Brnabić, Mihajlović, Vujović… Nebitno dakle, sa stanovišta javnog interesa i svakodnevnog života građana. Zato Vučićeve uobičajene ritualne dramatizacije, tipa saopštiću ime mandatara ili 11. ili 12. ili 13. juna ne treba primati k znanju. To je samo nova, ali već mnogo puta viđena sezona u seriji njegovih nastupa čiji je cilj zamajavanje javnosti. I igra mačke i miša sa političarima u vrhu vlasti, u kojoj se i oni sami prave da učestvuju, kako ne bi ljutili mačku.

I to bi možda u nekom drugom vremenu i drugom političkom kontekstu bilo najracionalniji stav. Ali ne i u sadašnjosti globalne politike, kojoj nema ni izolovanih poteza, ni izolovane kontrole. Zato je u diplomatskim krugovima u Beogradu zainteresovanost za buduću podelu vlasti unutar Vučićevog okruženja mnogo veća nego u mnjenju Srbije. Za razliku od javnog mnjenja i građana Srbije, koji kao da su izgubili nadu da se išta u vezi Vučića i vlasti SNS može promeniti, u diplomatskim krugovima se promene i te kako prate, predviđaju i analiziraju.

Tu je možda i ključ tvrdnje Saše Jankovića da će Vučić sam od sebe pasti za tri godine, ali to pokazuje lošu beskonačnost. Jer, nije prvi put u novijoj istoriji, da se političke promene očekuju zato što se lider Srbije preigrao u međunarodnim kombinacijama i domaćoj korupciji. A ne zato, što su u političkom procesu građani i oni koji pretenduju da budu opozicioni političari, imali aktivnu – pozitivnu ulogu.

Vučićevoj autoritarnosti ne treba se prepuštati olako i dopuštati da je svejedno ko će biti premijer. Ako je imenovanje Dačića znak da se ruska vrata i odstupanje od evrointegracija drže i dalje kao otvorena opcija, opozicija treba jasno da izrazi svoj stav. I javno mnjenje to treba i te kako da interesuje, kao i u slučaju da imenovanje Brnabićeve znači jasniji prozapadni stav Beograda. Nije nebitna mogućnost da novi premijer bude aparatčik poput Vučevića, čime će sav budući fokus biti na Vučićevim potezima, niti da će to biti neko drugi ko sada nije ministar u Vladi. Jer, najveća snaga autokratije je kada joj se građani prepuste, sa opravdanjem da je sve svejedno.