Reče pre neki dan politehnička premijerka da bi sve mere koje su Vlada i Krizni štab preduzele u cilju sprečavanja širenja korona virusa donele mnogo bolje rezultate da su građani disciplinovaniji.
Da preporuke ili zabrane prihvataju kao nešto za njihovo dobro, sarađuju sa vlašću i tako pomažu sebi i drugima. Ali mi nismo Nemci, tako nekako parafrazirano je ona objasnila zašto kod nas pođe naopako sve što bi naopako moglo da pođe. I još ponešto.
Ali ni naša vlada nije nemačka vlada, moglo bi bez ikakvih ograda da se na to doda. Nemci ne saopštavaju različite, često i kontroverzne informacije iz dana u dan, ili čak iz sata u sat.
Tamošnji zvaničnici ne skaču jedni drugima u usta i u struku, ono što je važilo u martu, važilo je od tada svaki dan, a važi i danas.
Eto baš ti Nemci su među prvima startovali fudbalsko prvenstvo, naravno, sve je pre toga bilo brižljivo i pedantno isplanirano i nijedan detalj nije prepušten improvizaciji.
Šta su u obavezi klubovi kao organizatori, koje su obaveze igrača i svog propratnog osoblja, ko je ovlašćen da sve to kontroliše i kako se propusti sankcionišu.
U pitanju je bio obiman medicinski protokol koji nije ostavljao mogućnost „da se bude Nemac“, i koji je morao da bude do kraja poštovan.
U Srbiji je početak fudbalske Superlige zakazan za 1. avgust, danima već mi iz Danasa pokušavamo da od čelnika Fudbalskog saveza Srbije dobijemo informacije koji su instrumenti zaštite od virusa predviđeni, da li je planiran karantin za igrače, kada i u kom vremenskom razmaku treba da budu testirani, šta će se dešavati ako se u nekoj ekipi pojave zaraženi.
I još bezbroj detalja vezanih za dolazak na i odlazak sa stadiona, sanitarne prostorije, lica odgovorna za kontrolu testova, ovlašćenja sudija za neprimereno ponašanje na terenu i slično.
I nismo dobili apsolutno ništa, kao i u redovnom stanju u tom FSS-u nam se niko ne javlja na telefon jer bi mi, kao i obično, nešto konkretno da pitamo.
U klubovima je stanje šareno, ovi bogatiji i uticajniji se navodno redovno testiraju, ovi drugi ili kukaju kako ne stižu na red, ili ćute dok čaršija bruji o broju „pozitivnih“ u njihovim redovima.
A svi su već na nekim pripremama i treniraju, zakazane su i prijateljske utakmice a da niko nikoga neće pitati da li su svi na terenu testirani.
Nije za ovu priču trebalo previše pameti, mogao se početak jednostavno odložiti dok se ne obezbede uslovi za takmičenje, ili prosto uzeti pa prepisati protokole onih koji su već dokazali da sa ovim problemom mogu da se izbore, recimo od Nemaca.
Pa ako je primenjivo, u redu, a ako nije niko, baš neće mnogo propatiti bez loptanja.
„Ali mi nismo Nemci“ zato nije više samo socijalna dijagnoza, mnogo je više mera nesposobnosti i neodgovornosti onih od kojih se to i ne traži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
