Pedeseti rođendan Muzeja savremene umetnosti (MSU) obeležen je na različite načine, ali u manje-više očekivanom ritmu za naše prilike. Ministar kulture Tasovac konačno se oglasio u živoj varijanti pošto je predvideo da će ga, gle čuda, novinari baš tog dana pitati šta bi sa rekonstrukcijom MSU, na čiju je zgradu postavio sat koji je trebalo da odbrojava vreme do završetka radova.
Prisetio se da je tada pominjao da satovi koji su u ovom njegovom gestu imali funkciju da podsete na odgovornost nadležnih, pa je svoju izjavu „precizno“ formulisao rekavši da prihvata komandnu odgovornost što su i on i Ministarstvo izigrani, te da je od svakog roka važnije da se rekonstrukcija obavi po zakonu, kako novac poreskih obveznika ne bi završio ni u čijem džepu. Ocenio je da je to sa satovima svejedno bila super ideja i da je šteta što niko ranije nije imao hrabrosti da u proteklih 12 godina, koliko je zatvoren Narodni muzej ili osam, koliko je zatvoren MSU, to uradi, jer bi se onda zapravo videlo kako vreme brzo otkucava ne samo po ovom pitanju, već i onih koji nas se tiču kao društva.
Verovatno tako misle i građani, koji su se 20. oktobra na inicijativu Nezavisne kulturne scene Srbije okupili ispred MSU s budilnicima pod miškom, kako bi izrazili nezadovoljstvo ne samo zato što je MSU i dalje zatvoren, nego i da bi skrenuli pažnju na inače katastrofalno stanje u kulturi. To je neko shvatio kao znak opasnosti, pa je Muzej opkolila policija valjda da ga sačuva od „razularenih“, uglavnom kulturnih radnika, koji su na njega, kako je već opisano, „kidisali“. Oglasio se saopštenjem i MSU, u kome kaže da svoj jubilej neće obeležiti svečarski, jer, logično, za to nije trenutak, ali verovatno i da bi pokazao kako se ograđuje od bilo kakvih drugih okupljanja.
Svi su, moglo bi se reći, bili vredni makar u iskazivanju stava, što je uobičajeno u ovim kod nas redovnim situacijama pod radnim naslovom „Muzej je trebalo da se otvori, ali to se neće desiti da bi se sprečila krađa građana“. Zato, ako je postavljanje satova trebalo da bude dobar marketinški potez i doprinese brzom otvaranju muzeja, ali je sticajem okolnosti propao, možda bi trebalo razmisliti o alternativama. Recimo, pozvati Tamaru, voditeljku rijalitija Radna akcija, i organizovati live rekonstrukciju Muzeja. Ili „isterivače duhova“ budući da toliki broj neuspelih pokušaja da se Muzej otvori stvara utisak da su ove institucije kulture kod nas uklete. Što bi se reklo – „noć muzeja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
