Nova obećanja

Za razliku od većine ranijih izbora, ovog puta u centru pažnje nisu ni Kosovo ni Evropska unija ni Rusija. Iako se ne bi pogrešilo ni kad bi se reklo da sada zapravo ništa nije u centru pažnje ili da se na izborima odlučuje samo o tome ko će biti prvi privezak aktuelnom prvom potpredsedniku (uz izuzetak Đilasa, koji niti hoće niti bi ga hteli), ipak se, gledajući obraćanja stranačkih prvaka, mogu iskristalisati dve teme trenutka: ekonomija i korupcija.

Ovog puta ćemo o ekonomiji.

Videvši da su sve „velike“ teme izgubile snagu, te da će prizemni interesi praznih džepova a ne ideje evropejstva, rusofilstva, ljudskih prava ili suvereniteta, voditi glasače da zaokruže ovo ili ono ime, naše partije se ovih dana baciše na ekonomski populizam. Bez detaljnog ulaženja u to ko šta nudi, evo nekoliko zanimljivijih primera ekonomsko-političkog marketinga.

Stranke na vlasti uglavnom su izabrale strategiju veličanja dosadašnjih rezultata. Tako iz letaka koji se ovih dana dele po Beogradu, a verovatno i ostatku Srbije, vidimo da je nezaposlenost u državi pala za pet procenata. Taj podatak dobijen anketom Zavoda za statistiku odavno su demantovali stručnjaci, jer jedino Nacionalna služba za zapošljavanje ima merodavne i sasvim suprotne cifre. Ali to ne smeta strankama da i dalje pričaju da nezaposlenost pada.

Vlast se hvali i da je budžetski deficit smanjen, što je tačno, ali je zato ukupan deficit povećan, što se naravno ne pominje. Ističe se i niska inflacija, što je opet tačno, ali se ne kaže da je rast cena zaustavilo siromaštvo građana a ne politika, te da smo prosto imali sreće zbog odlične poljoprivredne godine, onoliko koliko smo 2012. imali nesreće zbog onolikih suša.

Opozicija je još živopisnija. Neopterećena odgovornošću vlasti i činjenicama prošlosti, slobodna je da nam nudi najbajkovitija obećanja. Ima tu svega. Od ograničavanja bankarskih kamata, ultrajeftinih državnih kredita, ukidanja svih mogućih nameta, jeftinijih karata za prevoz, a nudi se čak i štampanje para! Obećava nam se ajvar umesto paprike i sadašnjost umesto budućnosti.

Nema više štednje, jer život ne može da čeka.

Očigledno, ne mogu ni funkcije.