Nova vlast

Ranije poruke iz Brisela glasile su da je jedino izvesno da proširenja neće biti do 2020. Poruka Mogerinijeve, nimalo slučajno, pada u jeku novih balkanskih previranja i tranzicije vlasti u Beogradu i Prištini. Na Kosovu su parlamentarni izbori upravo raspisani za 11. jun. Srbija bi u junu takođe trebalo da dobije novu vladu. To koga će Aleksandar Vučić odabrati za svog naslednika na premijerskom mestu, smatra se politički potpuno novim momentom. Vučić neće više imati Tomislava Nikolića, kad ovaj izbroji i poslednji dan svog predsedničkog mandata, za balans. I zato se od Vučića očekuje da izborom premijera pokaže svoje glavno spoljnopolitičko opredeljenje.

Ukoliko se odluči za, recimo Anu Brnabić, to će se u zapadnim diplomatskim krugovima uzeti kao čvrst znak da će se pregovori sa Prištinom nastaviti i da se neće odustati od projekata gradnje pruga i puteva sa Albanijom. Sumnje u iskrenost Vučićevog proevropskog opredeljenja, odnosno u to da on koncentriše vlast u Srbiji u svojim rukama, kako bi mogao da napravi spoljnopolitički obrt ukoliko se oseti ugroženim, biće manje. I samim tim, evropska perspektiva Beograda, izvesnija. Sa druge strane, ukoliko premijer bude Ivica Dačić, to će značiti da će Vučić „ruska vrata“ i dalje držati otvorenim, šireći ili pritvarajući u zavisnosti od situacije, kao siguran izlaz za opstanak na vlasti. Tu su indikativni i stavovi viđenih naprednjaka da pregovore sa Prištinom u Briselu treba nastaviti samo iz jednog razloga – kako na Beograd ne bi pala krivica za njihovu propast.

Uz to, politički izvori smatraju da je Vučića najnovija retorika albanskih političara o ujedinjenju Albanaca, te naizgled ničim izazvana pojava Vilijama Vokera, prilično zatekla. Te, da se on u neku ruku može smatrati izigranim, zbog teškoća pred kojima bi mogao da bude tek izložen pred svojim biračima i javnim mnjenjem Srbije. A one bi proistekle kako iz mogućnosti da novi premijer Kosova postane Ramuš Haradinaj, koji je dobio na popularnosti zbog francuskog zatočeništva, tako i zbog promene formata dijaloga. To bi značilo da predsednik Vučić pregovara sa predsednikom Tačijem u Briselu. Tvrdi se i da bi se Vučić, kako bi predupredio buduće negativne efekte koji bi se kombinovali sa oživljenim uličnim protestima protiv njegove autoritarnosti, najradije odlučio za neko treće rešenje. Dakle, da premijer bude Nebojša Stefanović ili Nikola Selaković. Ali, nema sumnje, šta god da odluči, to će „leći“ na parlamentarnu kampanju u Prištini, potvrđujući koliko je Balkan već politički integrisan, koliko god da političari karijere grade na suprotnoj tezi.