Demokratska stranka sa Draganom Đilasom na čelu i timom sastavljenim od njegovih, Pajtićevih i Tadićevih ljudi mogla bi uskoro da postane snažna i veoma opasna opozicija koaliciji na vlasti. Izborna skupština DS daje nam pravo da to mislimo. Međutim, u šta se DS pretvara, kojim će putem ići i, konkretno, koliko će balansirati između reformističkih politika i ogoljenog populizma za sada je nejasno. Nedeljna skupština stranke tu dilemu nije otklonila.
Šta je pozitivno proisteklo sa okupljanja tri hiljade demokrata u Sava centru? Stranački vrh se konsolidovao, nova podela moći je potvrđena, izraženo je snažno jedinstvo, verifikovane su reformske izmene Statuta i Programa DS. Na odgovorne pozicije došli su, ili će vrlo brzo, posle Glavnog odbora 2. decembra, doći, ljudi željni dokazivanja, koji su se istakli rezultatima u lokalnim sredinama, za srpsku politiku mladi, puni elana, neoprljani aferama. Možda njihovi prvi nastupi na velikoj sceni deluju pomalo nespretno, gde izvesnu nesigurnost nadomešćuju preteranim frazama ili pionirskom naivnošću, ali i to je pozitivna promena u odnosu na scenski savršene, a suštinski šuplje ili dramatično pogrešne, javne igrokaze nekih njihovih prethodnika.
Pored Dragana Đilasa i Bojana Pajtića, posebno važnu ulogu u donošenju strateških odluka, ali verovatno i važnih taktičkih poteza, imaće Miodrag Rakić. Ukoliko pomenuti dvojac bude pametan, Rakić će biti treći najvažniji čovek DS, a u igru će biti uključeni još neki ljudi koji nisu direktno „njihovi“, a sada su na klupi za rezerve.
Skupština DS je jasno potvrdila, više zbog utiska koji se mogao steći nego na osnovu reči govornika, i da je došlo vreme za promenu predsednika. Tadić je dao svoj maksimum, a u ovom trenutku Đilas je jedini koji ga može naslediti. Da li je to idealno rešenje, teško, da li se sada moglo naći bolje, još teže. Đilas je realnost.
Tu se, međutim, javlja opasnost da će Dragan Đilas, u svojoj težnji za konkretnim rezultatima, u računanju pluseva i minusa, odvesti demokrate u brutalni populizam, pa ćemo dobiti „Demokratsku stranku trudnica, radnika i seljaka“ plus penzioneri i PKB, minus „visoka politika“, koja mora da bude strateška baza za onu okrenutu svakodnevnom životu. Odnosno, minus sve ono što DS neće vratiti na vlast vrlo brzo, poželjno do kraja 2013. „Ako ćeš šakom i kapom da daješ (socijalno ugroženima), zašto ne kažeš odakle ćeš da uzimaš?“ da citiramo dilemu jedne ugledne članice stranke.
Mnogo je dilema ostalo pred demokratama, ali nedeljna skupština se kao nekakav početak nove ere DS morala desiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
