„Kad se vojska na dnevni red vrati…“: Zašto vlast opet poteže obavezni vojni rok?

Došao red i na Miloša Vučevića. Međutim, za razliku od drugih koji su samo pričali u prazno on je, odnosno Generalštab VS, pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Republike i „vrhovnom komandantu“ (zna se ko od bivših ministara ja autor te kovanice) da ponovo uvede obavezu služenja vojnog roka u trajanju do četiri meseca.

Ovo bi imalo neku dodatnu težinu da u Srbiji opštim pravnim javašlukom sve procedure nisu svedene na birokratsko šminkanje samovolje i pečatiranje unapred donetih odluka. Ali, inicijativa je poslata, pa joj valja zaviriti pod haubu.

Problem je što malo toga ima da se vidi. Naime, osim dve rečenice na sajtu ministarstva i gostovanja Vučevića na Hepiju, nikakva dodatna obrazloženja nisu ponuđena. Ni zašto se došlo do zaključka da je to neophodno, ni koliko će da košta, kada će da bude sprovedeno…Ništa.

Po principu – što da lupate glavu, ima ko će o tome da misli.

E sad, imajući u vidu da je lupanje glave o teme od javnog interesa suština demokratskog uređenja, a svakako radna obaveza medija, ne ostaje mnogo opcija nego da ovu inicijativu Generalštaba ukrstimo sa poznatim podacima i probamo da izvučemo zaključke.

Jedan takav je da vojska ima hroničan problem sa odlivom kadra. Koliki tačno, ne zna se, klasifikovali ljudi podatak kao vojnu tajnu. Ali jedno je izvesno – problem je značajan.

Drugi podatak koji može da ukaže na motive vlasti je javno mnjenje. Naime, postoje istraživanja koja ukazuju da kod tri od četiri građana radosno zaigra brk pri pomisli na ispraćaje, uniforme i polaganje zakletvi. Koji populista može takvog zalogaja da se odrekne?

Najzad, mora se priznati da se vraćanje obaveznog vojnog roka vratilo u modu i na globalnom planu. Hoće to kad svet dođe na ivicu provalije.

Sve u svemu, Vučevićeva inicijativa u ovom trenutku nije ništa drugo do ispipavanja pulsa.

Međutim, ako naiđe na odgovarajući broj otkucaja, realizacija može da bude iznenađujuće brza. Autoritarni sistemi jesu efikasni, ali često rešavajući jedan problem otvore čitav niz drugih problema o kojima nisu ni sanjali.