Obećanja, obećanja... 1

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je svoj najnoviji boravak u Briselu „najboljom posetom“ sedištu EU „ikada“.

Takva egzaltiranost, bez sumnje, bila je izazvana zvaničnom potvrdom da će Unija učestvovati u izgradnji „brze pruge“ od Beograda do Severne Makedonije, odnosno uložiti više od trećinu novca u taj infrastrukturni projekat.

S druge strane, ako se setimo teških zadataka koje srpske vlasti čekaju u domenu vladavine prava, rešavanja kosovskog problema i usklađivanja spoljne politike sa ostatkom EU, zaključuje se da nema razloga za ushićenost i oduševljenje.

Poruke koje su tokom Vučićeve posete javnosti poslali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef diplomatije EU Žozep Borel nedvosmisleno pokazuju da zvanični Brisel neće gledati kroz prste Srbiji kada je reč o obavezama iz poglavlja 23 i 24, u vezi s izgradnjom pravne države.

Lopta je, dakle, u dvorištu Beograda – bez opipljivog pomaka ne možemo se nadati otvaranju nijednog „klastera“ (grupe pregovaračkih poglavlja) u skorije vreme, čega je svestan i srpski predsednik, koji je obećao još veći „trud i napredak“ u navedenom segmentu.

Ta promena retorike predstavlja maltene kopernikanski obrt, budući da je sve donedavno Vučić pokušavao da umanji značaj kritika iz Izveštaja Evropske komisije i Rezolucije Evropskog parlamenta o stanju demokratije u našoj državi.

Naravno, lepe reči nisu dovoljne, već je potrebno na delu pokazati da li će zaista biti unapređena situacija u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i borbom protiv korupcije.

Imajući u vidu činjenicu da je Srbija godinama ozbiljno zabušavala u sprovođenju pravosudnih reformi, ostaje veliki razlog za sumnju da će se nešto „krupno“ desiti u narednih nekoliko meseci.

Vučiću ne cvetaju ruže ni kada je reč o šansama za pronalaženje „brzog rešenja“ za kosovsko pitanje, jer to zavisi i od Prištine.

Nedavno reizabrani kosovski premijer Aljbin Kurti ne krije da mu je želja da se Kosovo pre ili kasnije pripoji Albaniji, i odbacuje mogućnost bilo kakve autonomije za sever Kosova, zbog čega je mnogo nezgodniji pregovarač od bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija.

I na kraju, veće usklađivanje sa spoljnopolitičkim pozicijama zvaničnog Brisela, što je predsednik Srbije, takođe, obećao sagovornicima u EU, prinudilo bi Srbiju da prekine višegodišnju praksu balansiranja na tankoj žici između Zapada i Rusije.

Stoga, ostaje da se vidi da li će pomenuta „brza pruga“ do Severne Makedonije i u praksi „ubrzati“ evropski put naše države, koji je već umnogome usporen, pa podseća na železnički saobraćaj nekih nerazvijenih zemalja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari