Od Brisela do Ankare

Kako se navodi, reč je o prvom izveštaju EK u ovom sastavu, na čelu sa Junkerom, i već je i samim tim podignut nivo. Istina, o nacrtu pregovaračke platforme za poglavlje 35, koji je toliko citiran u beogradskoj štampi, samo se kaže da je još na usaglašavanju. Ističe se da su razlozi odlaganja predstavljanja izveštaja zakazanog za 14. oktobar, pa pomerenog za 21. novembar, da bi potom i taj drugi termin doveden u pitanje, jasni i da se tiču fokusiranosti na rešavanje goruće migrantske krize. Te da, usled te fokusiranosti na Tursku i rat u Siriji, izveštaj o proširenju EU ne bi dobio publicitet kakav zaslužuje. Do predstavljanja će doći narednih nedelja, čim se usklade sve obaveze, uključujući i Junkerovo učešće na samitu EPP – evropskih narodnjaka – u Madridu. O držanju Turske na najvišoj agendi Unije svedoči i to što je do odlaganja došlo nakon posete turskog predsednika Erdogana Briselu, prve posle dve godine. Susret je prošao u znaku umekšavanje retorike EU, kada je reč o Erdoganovom autoritarnom načinu vladavine, pri čemu se ističu i takvi detalji kao što je veliki napredak u odnosima sa Ankarom, jer više niko ne postavlja pitanja iz debate ranijih decenija – da li je Turska deo Evrope.

Iz takve perspektive jasnije je da odnosi Beograda i Prištine, nisu najdelikatniji deo paketa o proširenju koji još obuhvata Makedoniju, BiH, Crnu Goru i Albaniju, već da je Turska u prvom planu. Budući da je usvojena politika EK da do 2019. neće biti proširenja, odnosno novih članica, a da se od Srbije kao ključno očekuje učešće u Berlinskom procesu, odnosno u normalizaciji odnosa sa Kosovom, pitanje dalje forme te normalizacije u Beogradu je predstavljeno kao dalje uslovljavanje. Međutim, ništa manje dramatično nije ni u Prištini, gde opozicija traži povlačenje potpisa sa briselskih dogovora u avgustu, što bi automatski onemogućilo da Kosovo dobije SSP. Ipak, malo je verovatno da se tako nešto dogodi, kao što je teško i očekivati da će Beograd ići na drastičan politički zaokret i zamrzavanje pregovora sa Unijom. I to uprkos tome što se tvrdi da Poglavlje 35 isključuje model dve Nemačke, i nasuprot tome što nezavisnost Kosova nije priznalo pet zemalja Unije, Srbija neće moći da bude primljena u članstvo EU dok to formalno ne učini.

Pitanje je samo kakav su izlaz iz te situacije vanredni izbori, kad desnica koja se protivi evrointegracijama tvrdi da građani baš na izborima treba da kazne vlast zbog „izdaje Kosova“?