Odbrana dinara

Kako nas uverava guvernerka, trenutna slabost dinara proizvod je sezonskih fluktuacija, tojest veće potrebe za uvozom energenata tokom zime, što stvara potrebu za kupovinom deviza, a tražnja za devizama jača evro, odnosno slabi dinar. Ako je samo to razlog, logično bi bilo očekivati da kurs uskoro napusti svoju uzlaznu putanju, pa da se zatim i vrati na nivo od početka godine. Ono što ipak može biti razlog za zabrinutost je to što je NBS za manje od mesec dana potrošila čak 180 miliona evra u pokušaju da ublaži posrtanje dinara, a naša valuta i pored toga nastavlja da pada. Drugi element koji podiže pozornost jeste činjenica da je dinar najvećem delu 2015. bio prilično stabilan. Godinu smo započeli na 120,95 a završili na 121,62, što je vrlo malo pomeranje.

Pa ipak, ovakvo gledanje brojki ne pokazuje pravu sliku. Naime, dinar je početkom prošle godine prvo snažno oslabio, a zatim još snažnije ojačao, da bi tek posle toga ušao u zonu stabilnosti koja je trajala od kraja februara do pred kraj oktobra. Ali, od tog momenta, slabljenje dinara ne prestaje i traje i danas. Sve to je dalo povoda spekulacijama da je trenutno kursno kretanje rezultat političke neizvesnosti izazvane raspisivanjem izbora. Iako su izbori verovatno u nekom delu doprineli padu, kriviti politiku za sadašnji kurs ne deluje logično. Naime, odluka o raspisivanju izbora objavljena je 17. januara, a kretanje kursa od tog datuma do danas uopšte ne iskače iz trenda koji je važio od prvog dana 2016. pa do tada. Iz toga se može zaključiti da Vučićeva najava nije ni dobro ni loše uticala na kurs.

Na kraju i makroekonomska opaska. Blago slabljenje dinara možda poskupljuje kredite, ali i podstiče izvoz. A privredi kakva je naša, rast izvoza treba da bude neosporni prioritet.