„Odjeci eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac“: Dok nema krivaca, svi su krivi

Miniranjem jednog od najvažnijih infrastrukturnih objekata na Kosovu i Priština i Beograd dobili su priliku da ispričaju svako svoju verziju priče svojim građanima i glasačima.

Beograd je dobio “eksplozivni događaj” na Kosovu zbog kojeg su ispaštali Srbi.

Ako je verovati srpskim vlastima, jasno je ko je “režiser ove predstave” – Kurti i prištinske vlasti su nakon ovog incidenta dobili odrešene ruke za pojačavanje prisustva specijalne policije, ali i maltretiranje Srba.

Za Srbiju, cilj ovog miniranja je stvaranje povoda za intervenciju policije čime bi se stvorili “nemogući uslovi za život” Srba na Kosovu, što bi ih na kraju navelo da se isele sa svojih ognjišta.

Sa druge strane, ako je verovati kosovskim vlastima, ovo je jasan primer sabotaže od strane Srbije, koja želi ponovo da “okupira” Kosovo.

Kurti je čak išao i tako daleko da eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac dovede u vezu sa ruskim bombardovanjem rekavši da Srbija kopira ruski način ratovanja time što pokušava da ostavi Kosovo “bez vode, na hladnoći i bez komunikacije”.

Za dolaženje do razloga u prilog obe navedene opcije potrebno je malo mentalne gimnastike, ali za dokazivanje jedne od ovih opcija potrebna je adekvatna istraga za koju obe strane tvrde da će sprovesti. Ipak, nakon nedelju dana, malo toga je jasnije.

Srbija ponavlja da nema čega da se boji, jer prema svojim saznanjima niko iz države Srbije nije u to umešan, a više puta je istaknuto i da je Beograd potpuno spreman na međunarodnu istragu, koju bi rado pomogao kako bi se došlo do odgovora ko stoji iza eksplozije.

Kosovska vlast je napade na Srbiju, barem u istupima predstavnika Vlade, smanjila, ali je u okviru istrage uhapsila osmoro ljudi, od čega znamo da je barem troje Srba i jedan Rom, dok se za druge i dalje ne zna ko su. Prema navodima privođenih, nekoliko njih je i pretučeno, dok je bilo upada i u kuće u kojima ne žive osumnjičeni, što su policajci pripisali pogrešci.

Iako je za krivicu još uvek rano (što je stav i međunarodne zajednice), pitanje koje se može postaviti je, s obzirom da su ovim i jedna i druga strana dobile da pričaju svoju verziju priče u političke svrhe, koliko će dugo trajati istraga?

Jer dok god nema naznake ko je kriv, ili barem ko je optužen za eksploziju, svima će biti otvoren prostor da okrivljuju onoga ko im odgovara, a to je nešto u čemu i jedna i druga strana uživaju.