Svemu se u politici može naći mana, naročito kada je reč o postupcima aktera sa neslavnom zaostavštinom poput predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Međutim, pragmatizam i suštinska važnost određenih događaja zahtevaju da se pređe preko nekih bolnih pitanja koja bi se mogla tretirati na adekvatniji način.
Upravo takav je događaj izvinjenje Nikolića bošnjačkom narodu zbog zločina koji je učinjen u Srebrenici. Nikolić je izbegao da izgovori reč „genocid“ uprkos činjenici da je masakr nad 8.000 Bošnjaka jula 1995. okarakterisan upravo kao takav, najstrašniji zločin, od Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde. Činjenica je i – što se Nikoliću bezmalo može računati kao olakšavajuća okolnost – da je tretman masakra u zvaničnoj Srbiji sveden na „strašan zločin“ u vreme kada je na vlasti bio neko drugi.
Kako god, Nikolićeve reči da „kleči i traži pomilovanje za Srbiju“ zbog Srebrenice i njegova najavljena spremnost da dođe u Potočare i pokloni se žrtvama, odjeknule su ne samo u regionalnim, već i u svetskim medijima. Nesumnjivo su odjeknule i u zapadnim prestonicama gde je Nikolićev autoritet poljuljan, što je sinergična posledica njegovih verbalnih izleta i „evropskijeg“ imidža dvojice srbijanskih „mirotvoraca“ sa pregovora u Briselu.
Kada se Nikolićevo izvinjenje uveže sa konstruktivnim pristupom koji je demonstrirao prilikom svog ovonedeljnog beogradskog susreta sa dvojicom članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, od kojih je u ovom kontekstu svakako bitniji bošnjački član Bakir Izetbegović, slobodno se može reći da je predsednik Srbije napravio važan pomak. Izvinjenjem se približio i preostalom članu Predsedništva BiH Željku Komšiću, koji u Beograd nije došao sa Izetbegovićem i Radmanovićem revoltiran nedavnom Nikolićevom izjavom da je Republika Srpska „srpska država“. S druge strane, rečima da Srbe u Bosni doživljava kao „Bosance“, Nikolić nije previše „naljutio“ Milorada Dodika. A ko će bolje znati šta je pragmatizam od Dodika?
Vesna Pešić, Nikolićeva „saveznica“ sa izbora 2012, briljirala je svojim komentarom parafrazirajući Margaret Tačer da politički protivnik, u ovom slučaju nacionalistički, nestaje u momentu kad prihvati vaš diskurs, u ovom slučaju građanski. Jedino što ni u kom slučaju ne treba zaboraviti jeste da je politika promenljiva stvar i da su pojedini njeni kreatori podložni, hajde da kažemo, oscilacijama. A kada delaju u okruženju sa nedovoljno etabliranom demokratijom i u siromašnim društvima, šanse za (ne)očekivane obrte rastu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
