Tuča u kojoj su sevali noževi prošle subote pred ponoć u centru Beograda mogla bi zbog (ne)činjenja (ne)nadležnih da se pretvori u nešto mnogo više i neprijatnije nego što je to sam događaj, kakvih vrlo ume da bude u to vreme, i na tom mestu.
Iste noći po nekim portalima i društvenim mrežama, ali i ruskim medijima pronela se „vest“ da su napadnuti navijači moskovskog Spartaka koji su tog dana bili na prijateljskoj utakmici sa Crvenom zvezdom, i još – da su ih noževima teško povredili Albanci. Ujutro je vest potvrđena i u Hitnoj pomoći, da su dvojica povređeni i kakva je priroda povreda. Tek nakon toga oglasio se i MUP u čijem saopštenju je potvrđeno da je do tuče i ubadanja došlo, ali nije pomenuto ko je povređen, ni ko je počinilac, čak ni u smislu državljanstva.
Čaršija nije gubila vreme pa je kroz „dobro obaveštene izvore“ i preko nekih medija obnarodovano da su napadači bili navijači Partizana koji su Ruse napali jer su ovi imali crveno-bela navijačka obeležja. Ministar policije je sutradan sa ministrom zdravlja posetio ranjene, izjavio naravno da će počinioci biti oštro kažnjeni, bez da je, kao i njegovo ministarstvo uopšte, izašao sa zvaničnom verzijom događaja. A neverovatno je da zbog mesta na kome se incident dogodio, koje je pokriveno sa makar desetak kamera sa okolnih objekata, bilo šta tu bude sporno. Zašto je MUP oćutao, a da to nije samo zbog „interesa istrage“?
Danima je već bilo poznato da će se istog dana, u bliskom vremenskom intervalu u gradu nalaziti veliki broj „navijača“ suprotstavljenih navijačkih grupa, Zvezda je igrala prijateljski meč sa Spartakom na koji je navodno stiglo čak 3.000 navijača iz Rusije, dva sata kasnije Partizan je igrao sa Cedevitom u polufinalu ABA lige. MUP je za taj rizik znao, nije doduše lako kontrolisati „kapilarno“ kretanje grupica navijača, a posebno „navijača“ kroz grad. Do bliskog susreta je došlo, mogla je ta noć u tom smislu i mnogo gore da se završi.
Pričati ponovo o „navijačkom nasilju“ u ovoj zemlji gde je sa vrha stiglo priznanje da sa tim ne može da se izađe na kraj, ovim povodom je suvišno. Mnogo izazovniji je kontekst cele priče. U Beogradu se doduše igrao fudbal, ali je celodnevni hepening sa šetnjom, transparentima i sloganima više ličio na političku tribinu. Insistiranje na bratskim odnosima sa Rusijom, naglašavanje „iste vere i istih boja“, Kosova i Krima, nije imalo baš dodirne tačke sa fudbalom, kao i ranije svetkovine te vrste sa Rusima i Grcima koje su praktikovali i „navijači“ Partizana. U isto vreme premijer se spremao za Rusiji i u medijsko-logističkoj pripremi te posete se vest o napadu na Ruse u centru Beograda nekako i nije uklapala.
A to da „neko“ bude izboden u centru Beograda, i to još u „navijačkom“ obračunu, odavno je prestalo da bude vest.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
