Prošlomesečno rušenje ruskog suhoja teško se moglo pravdati. Neka je letelica i bila nad turskom teritorijom, Ankara tvrdi da jeste, Moskva da nije – teško je prihvatiti objašnjenje da je avion morao biti srušen zato što je ušao u turski vazdušni prostor. Ovakvo rušenje aviona podseća na neka prošla vremena, a takvi incidenti pogotovo ne priliče državama u odnosima strateškog partnerstva.
Sada je pak vrlo teško pravdati sve iracionalnije postupke Moskve, koja, iako ima pravo da Turskoj odgovori kontramerama, kao da radi u korist, naravno tuđe, koja je često šira, ali i sopstvene štete. Od početka ruskog robusnog odgovora jasno je da će od ekonomskih sankcija Turskoj patiti i sama Rusija; pritom je njena ekonomija već ugrožena sankcijama Zapada.
Retorika pak koja je sa tradicionalne godišnje konferencije za novinare ruskog predsednika obišla svet odavno se nije čula iz usta šefa neke značajnije države, a o velikim silama – što Rusija pretenduje da bude, o čemu govori i njen „trening“ u Siriji kako se Vladimir Putin izrazio – da ne govorimo. Putinova poruka Turskoj, koju nema potrebe da citiramo, pošto je postala onoliko „viralna“, u ravni je sa “dosetkama” nekih nama “dragih ličnosti”, na primer aktuelnog ministra odbrane Srbije i ministra bez portfelja rodom iz Čačka.
Putinova doskočica nije bila usmerena ruskoj javnosti. Dugogodišnji ruski vladar je neprikosnoven, o čemu govori njegova popularnost među biračima. Problemi u koje je Rusija zapala posle izbijanja ukrajinske krize nisu toliko veliki da bi urušili Putinov rejting. Njegova četvoročasovna konferencija za štampu – na kojoj su bila prisutna 1.392 novinara, a priliku da postave pitanja dobila 32 – ličila je na priredbu na kojoj deca imaju prilike da izbliza vide svog idola i da mu kažu koliko ga vole. Podsetila je na komunistička vremena.
Prostakluk je, dakle, upućen Turskoj, da zapečati prethodno izrečen stav Kremlja prema kojem, kako je Putin rekao, „nema perspektive“ za popravljanje odnosa sa Ankarom. Trenutno izgleda da ni kod jedne ni kod druge strane nema volje da se ta perspektiva pojavi. Turska, kada je reč o kaznenim merama Moskve, Rusiji ne ostaje dužna. Tako je, na primer, nakon rušenja aviona, pošto su Rusi na Crnom moru zadržali dosad osam turskih trgovačkih brodova, odgovorila zaustavivši u svojim vodama 27 ruskih lađa. Moskva kaže da je Ankara na potezu, pa ako se Turskoj želi dati prilika za predusretljivost, smirivanje strasti je poželjno. Uskoro bi, prema tvrdnjama Ankare, konačno trebalo da se normalizuju odnosi Turske i Izraela, prekinuti zbog incidenta iz 2010. kada je izraelska vojska pucala na turski brod Mavi Marmara i ubila 10 turskih državljana. Izrael se davno izvinio i pristao da plati štetu. Nije nemoguće zamisliti nešto slično u vezi s rušenjem suhoja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
