Navodna žestoka borba Saudijske Arabije protiv terorizma – egzekucijom 47 osoba uključujući i uglednog šiitskog sveštenika – izazvala je, najpre, snažnu reakciju Irana, u čijem je glavnom gradu zapaljena saudijska ambasada i koji se protiv terorizma takođe bori u Iraku i Siriji.
Nasilje u Teheranu potom je označilo početak sveopšte diplomatske šiitsko-sunitske konfrontacije: Saudijska Arabija je potpuno prekinula odnose sa Iranom, a njenim stopama, umanjujući nivo diplomatske reprezentacije sa Islamskom republikom, krenule su i druge sunitske države – Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein. U Bahreinu, doduše, vlada sunitski kralj, ali je većinsko stanovništvo šiitsko i protestovalo je zbog izvršenja smrtne kazne nad sveštenikom Nimr el Nimrom.
Ujedinjene nacije, Evropska unija i SAD osudili su pogubljenja. Zašto se, osim što se poslovično nadgornjava sa Iranom, Rijad odlučio na brutalne mere koje su, očekivano, izazvale bes u Teheranu i, navodno, bojazan u SAD da bi sada borba protiv Islamske države mogla biti dovedena u pitanje? Kako je početkom prošlog meseca istaknuto u analizi nemačke obaveštajne službe (BND), Saudijska Arabija vodi naglašeno destabilizirajuću politiku u arapskom svetu. Vladajuća dinastija, u kojoj postoje i unutrašnje trzavice, širi regionalna savezništva sa jakom vojnom komponentom, a „dosadašnje oprezno diplomatsko držanje starijih vodećih članova kraljevske porodice zamenjeno je impulsivnom intervencionističkom politikom“.
Stejt department nije zadovoljan ponašanjem Rijada, sudeći po diplomatskim izvorima u Vašingtonu. „Opasna igra“ Saudijaca može imati mnogo teže posledice od sadašnjih reakcija – pre svega može ugroziti borbu protiv Islamske države i mirovni proces o Siriji koji je nedavno počeo.
Iako su saveznici decenijama, razlike između SAD i Saudijske Arabije postaju očigledne još od napada Al Kaide 11. septembra 2001. One postoje i kada je reč o sukobima u Siriji i Jemenu, a najvidljivije su upravo u pristupu Iranu, koji, iz perspektive Rijada, sponzoriše terorizam, dok po viđenju Vašingtona Teheran vodi bitno drugačiju politiku u odnosu na period od pre nekoliko godina. O tome govori i sporazum o nuklearnom programu Teherana.
Uvek je neobično kad vidite da u nekoj zemlji gori ambasada, a da ta zemlja nije u stanju rata ili anarhije. Izgleda, međutim, da prevladava shvatanje da je u trenutnoj krizi nasilje viđeno u Teheranu sporedna stvar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
