Operacija „Aerodrom“

Predstavnici opozicione Niške inicijative istog dana su najavili da će pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovakve odluke Skupštine grada. Pozivaju se na Zakon o lokalnoj samoupravi, koji „zabranjuje davanje bez naknade nepokretnosti lokalne samouprave“, kao i Zakon o javnoj svojini, koji dopušta besplatno otuđenje javne svojine „samo u slučaju otklanjanja posledica elementarne nepogode ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama „. Mada ovaj poslednji razlog baš i nije najsrećnije odabran, jer je očigledno da je država želi dobre odnose sa stranim investitorom, francuskim Vinči erportsom, više nego što je interesuje i zakon i interes Nišlija da u gradskom vlasništvu zadrže aerodrom koji je njihovim ulaganjem iz poslednjih nekoliko godina postao regionalna luka sa najbržim razvojem.

Čitava „operacija“ oko promene osnivača trajala je gotovo tri meseca. Započela je odmah po potpisivanju koncesionog ugovora sa Vinčijem kojim je beogradski aerodrom na 25 godina predat na upravljanje Francuzima. Zato je i bilo nelogično što država traži da preuzme razvoj niškog kada je već priznala kako to ne ume da čini ni kod daleko atraktivnijeg, beogradskog. Ipak, već na drugi pogled, ispostavilo se da u ugovoru postoji „začkoljica“ i da je Vinčiju obećano da ni jedan aerodrom u krugu od 230 kilometara, koliko tačno i ima od Beograda do Niša, ne postigne godišnji promet veći od milion putnika, čemu se „Konstantin Veliki“ ubrzano približavao.

U protestima koje su građani organizovali zbog najave preuzimanja aerodroma, podsećalo se na ulaganja koje je Grad imao, ali je onda „vodu zamutila“ ministarka saobraćaja tvrdnjom da je republika uložila više, u šta je uračunala čak i troškove kontrole letenja, koje inače plaćaju aviokompanije, pa troškove punktova Uprave carina i pogranične policije.

Ni rat brojkama, ni građani na ulicama ipak nisu promenili tok odlučivanja. Gradski tribuni gotovo nisu ni pokušali da se usprotive centralnoj vlasti. Bilo je spekulisanja da svi sa liste naprednjaka i njihovih pratilaca ne odobravaju takav potez, ali su i oni zaćutali posle slučaja odbornice Jedinstvene Srbije koja je javno izjavila da će biti protiv a potom je isključena iz stranke i „popila“ otkaz u javnom preduzeću. Moguće da je ona kao stranački kadar i bila zaposlena, ali to otvara još jedno pitanje na temu partokratije, uz već prisutno – koga zastupaju odbornici i poslanici?