Opet Konuzin

„EU ne bi trebalo da se razmatra kao opcija koja nema alternativu“, poručio je kremaljski izaslanik u društvu radikala Šarovića, Irineja od Bačke i Đorđa Vukadinovića. Pomenuo je i da postoji „Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana“. To bi, valjda, trebalo da bude alternativa?

Dobra vest je da, kada je reč o stranom zamešateljstvu u izborne procese, Srbija nije jedinstven slučaj u Evropi. Bundeskancelarka Merkel nedavno nije htela da primi favorita na izborima za predsednika Francuske socijalistu Olanda. Jer, on nije njen favorit, već Sarkozi. I britanski premijer Kameron, pišu ozbiljne novine, podržava kolegu francuskog konzervativca, pa Olanda bojkotuje, kao i italijanski predsednik vlade Mario Monti.

Zemlje EU u Srbiji podržavaju „proevropske snage“, a to su one, što reče nagrđeni Koštunica, kojima je dala „poklon“ u vidu kandidature. Koga podržava Rusija, može se naslutiti po gorenavedenom Konuzinovom društvu, i po tome koja stranka zagovara „političku neutralnost“ i odricanje od mantre da sa evropskog puta ne skrenemo. Gde su tu naprednjaci, ko će ga znati?

Ako ostavimo po strani predizbornu kampanju i okrenemo se strategiji, otkad je to EU bauk za Rusiju? Protivljenje Moskve ulasku Srbije u NATO može se razumeti, jer teško je poverovati da se Zapad od Severne Koreje i Irana brani baš na evropskim granicama Rusije, kao što tvrdi ekspanzivna Alijansa. Zašto je Srbija van EU za Rusiju prihvatljivija nego kao njena članica, Konuzin nije objasnio. Ali izgleda da bi Srbija koja se sukobljava sa Zapadom bila dobrodošla za Moskvu (kao što su tamo i danas dobrodošli oni iz Srbije koji su takvu politiku oličavali devedesetih). A Rusija je, pak, u dobrim odnosima sa Zapadom, ne samo sa Evropskom unijom, nego i sa NATO.

Postavlja se pitanje šta je sledeće. Srbija neće biti „protiv“ Rusije ko god da formira novu vladu. I Rusija će, kaže Konuzin, sarađivati sa Srbijom kako god da se opredeli povodom Evrope. Šta bi Kremlj više voleo, drugo je pitanje.