Šta mislite da li je naprednjačka vlast jaka zato što je opozicija slaba, ili je opozicija slaba zato što je Vučić mnogo jak?
Postoji li birač koji je raspoložen da izađe na glasanje i glasa protiv SNS-a, a da nije radikalni ekstremista, koji nije umoran od opozicione scene u stalnom previranju?
Od praznih priča o „objedinjavanju“ u jednu antivučićevsku kolonu, ali sa obaveznim „svrstavanjem“ u dve kolone, jednu desnu i prorusku, drugu demokratsku i prozapadnu.
Ili u tri kolone, gde kao treći nastupaju novi, mladi i neokaljani, samonikli društveni pokreti koji teže alternativi, koje su i protiv SNS i protiv tradicionalnih partija.
Ima li antivučićevskih birača kojima ove stalne, jedne te iste priče nisu dosadile i dojadile, i koji mogu da tvrde da se kraj ovoj lošoj vladavini može nazreti?
Da li je moguće da neformalne vođe opozicije nisu svesne toga da je borba protiv Vučića na način kako je vode privlačna samo njima?
Procena unutar dosadašnje glavne opozicione grupacije Saveza za Srbiju da treba da promene ime i donekle sastav, i da se nazovu Udruženom opozicijom Srbije, sporna je iz najmanje tri razloga.
Prvi, jer pokazuje da ni oni sami nisu sigurni ima li razorno dejstvo po vlast bojkota izbora, koji su sproveli i najavili još u avgustu 2018.
Za sada je izvesno da je bojkot SZS, NDB i delimično SDS, opštih izbora 21. juna, delovao razorno po ostatak opozicije.
Međutim, to ne znači da je vlast ostala netaknuta i nepodrivena što se vidi već i po julskim nemirima ispred Skupštine.
Ti nemiri, način na koji se osniva nova Skupština, najavljuje Vlada i hapse protivnici, najočitije pokazuju da je Vučićeva vladavina ušla u novo političko stanje, i da je moguće da će je bojkot urušiti iznutra onako kako nije mogla biti srušena spolja.
Drugo što je upitno, jeste trenutak odabran za promenu oblika Saveza za Srbiju u Ujedinjenu opoziciju Srbije – posle izbora 21. juna, a ne pre njih.
Sada to izgleda kao smišljeno i prikriveno ograđivanje od bojkota, a ne ulazak u novu opozicionu fazu na temelju bojkota.
I treće, odakle „saveznicima“, sada „uosovcima“ uopšte sigurnost da mogu da pobede 2022. na izborima?
Kad su rekli da parlamentarni izbori 21. juna 2020. ne postoje, tako i Vučić može da kaže da neposredni predsednički izbori 2022. ne postoje. I da sa svojom dvotrećinskom većinom promeni Ustav i napravi reizbor u parlamentu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
