Oprostite na skepsi

Iako to, koliko znamo, nigde nije rečeno, kao mogući uzor se nameće Solidarnost, poslednji liberalni pokret u savremenoj Evropi (ukrajinski „narandžasti“ i slični tu svakako ne pripadaju), iz perioda osamdesetih, koji je Srbija istorijski promašila. Taj utisak pojačava poziv Čedomira Jovanovića da potpis na „Preokret“ stave patrijarh SPC, predsednik SANU, rektor Beogradskog univerziteta, dakle, da se pokret proširi van uskog kruga dokazanih istomišljenika, koji se okupio 5. novembra u Domu omladine. A tu iznenađenja nije bilo. Već najavljeni Vuk Drašković i Žarko Korać, ASNS (Dragan Milovanović, ministar u vladi DOS), nekoliko malih stranaka nacionalnih manjina, NVO koje „tradicionalno“ stoje uz LDP i intelektualci i umetnici, takođe smatrani bliskim ovoj opciji. U narednim mesecima, kako se bude razvijao, a bar po istraživanjima Stratedžik marketinga, „Preokret“ bi na izborima mogao da dobaci do 14 odsto glasova i tvrdo se ustoliči iza DS i SNS.

Ipak, trenutno, srpski „Preokret“ bliži je ruskoj Solidarnosti. Kasparov i Njemcov okupili su pre četiri godine mrežu malih političkih partija (manjih od LDP, većih od SPO i SDU) i NVO za zaštitu ljudskih prava (kao kod nas Helsinški odbor, Komitet pravnika, Inicijativa mladih), nazvavši se Solidarnost. Ništa se od 2008. do danas u Rusiji nije promenilo. S druge strane, Tadić svakako nije Putin, ma koliko nam „putinizacija“ zadnjih godina postala realnost, a Nikolić i Đilas još su daleko od Medvedeva. Ukratko, Andrićev venac i Nemanjina nisu Kremlj, trusniji su i podložniji „gibanjima“.

Iskreni liberali, i politički i ekonomski, uvek su bili sumnjičavi prema masovnim okupljanjima zarad uopštene ideje. A, LDP sa saradnicima misli da baš to Srbiji treba. Narodni front? Politička avangarda na čelu „dobronamernih“ radnika, seljaka, studenata, intelektualaca? Oprostite na skepsi…

I za kraj dve još ozbiljnije zamerke ovako sročenoj i plasiranoj ideji „Preokreta“. Prva se odnosi na svođenje politike u Srbiji na Kosovo i EU. Mučno stanje u srpskom društvu detaljno je dijagnostikovano, ali u proglasu ni reči o rešenjima, čak ni uopšteno, u oblastima ekonomije i zapošljavanja, borbe protiv korupcije, obrazovanja, zdravstva… Recept za sve je, kao da kažu, „istina o Kosovu“. Drastično pojednostavljivanje. Drugo se tiče poziva Borisu Tadiću da stane uz proglas. Jovanović sigurno zna da bi predsednik Srbije potpisom na tekst kojim se, delom, odriče od više odredaba Ustava, istog časa potpisao i svoju ostavku. Tadićeva oštra reakcija mogla je biti očekivani odgovor na „nepristojnu“ ponudu.