Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju treba bez odlaganja povući iz skupštinske procedure. Sama njegova suština je sporna – reč je o oružju političke elite za borbu protiv slobodne javnosti u Srbiji. Na to već mesec dana upozoravaju gotovo svi domaći i međunarodni stručnjaci, a ove sedmice oglasili su se OEBS i Međunarodna federacija novinara (IFJ).
Hans Ola Urstad, šef Misije OEBS u Srbiji, saopštio je da je zabrinut zbog predloženih izmena Zakona o informisanju, da se medijski zakoni „već drugi put ove godine menjaju po hitnom postupku“, da je naročito zabrinjavajući nedostatak javne rasprave prilikom izrade predloženih amandmana i da su predviđene kazne previsoke. IFJ je pozvala Vladu Srbije da povuče Predlog izmena Zakona, pošto se njime „neopravdano i nepotrebno upliće“ u pravo slobode izražavanja i krši evropske standarde. Ministarstvo kulture, koje je sačinilo sporni predlog, odgovorilo je da ostaje pri svome. Čini se da će većina prisutnih poslanika Skupštine Srbije u ponedeljak 31. avgusta glasati protiv slobode medija.
Nažalost, protiv nesretnog Vladinog predloga nisu jednoglasno ustala sva novinarska udruženja i medijske asocijacije, već su kako vreme prolazi sve aktuelnije kalkulacije i relativizacije. Kompromis o ovom pitanju, u ovom trenutku, nije rešenje. Rešenje je momentalno povlačenje Predloga iz parlamentarne procedure, u koju je uvršten bez ikakve javne rasprave, na osnovu političkog dogovora pojedinaca u vladajućoj koaliciji. Kažu da žele da „upristoje“ medije. Ali, u demokratskim društvima, to nije zadatak vlade, već profesionalnih udruženja i javnog mnjenja, odnosno građanskog društva i slobodnog tržišta – samo tako Srbija može da se normalizuje i samo tako ćemo jednog dana živeti u zemlji kojom možemo da se ponosimo.
Teško da iko ozbiljan može da spori da je veliki broj srpskih štampanih medija, najblaže rečeno, lošeg kvaliteta, da se pojedine naše kolege bave javnim progonom pojedinaca, zadiranjem u intimu, medijskom pornografijom i govorom mržnje. Pojedinim listovima ne znaju se ni vlasnici, ni osnivači, ne plaćaju porez, stavljaju se u službu interesnih grupa. Postojeći zakoni zadovoljavajući su mehanizam za regulisanje ovakvih štetočinskih pojava. Međutim, za to što se dosledno ne primenjuju najodgovorniji su upravo političari koji i danas, devet godina nakon demokratskih promena, utiču na pravosuđe (pre svega na tužilaštvo) i služe se najgorima među nama novinarima za obračune sa svojim protivnicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
