Oružje po svaku cenu 1

Predsednik Srbije je u pravu u jednoj stvari – svaki put kada odlučimo da kupimo nešto od naoružanja, neko ima nešto protiv.

Uzrok tome nije globalno rasprostranjen antisrpski sentimenti, kako želi da nas ubedi zvanična propaganda, već to što kupoprodaja naoružanja nije isključivo ekonomska transakcija.

Kao što izgradnja gasovoda nije samo ugradnja cevi kroz koje će teći gas, tako i kupovina naoružanja nije samo nabavka aviona ili PVO sistema.

To je jasna politička poruka, signal da neku državu smatraš prijateljskom.

Kako danas stoje stvari u međunarodnim odnosima, svaka takva poruka će negde već naići na negodovanje.

Kada je u pitanju nabavka kineskog raketnog sistema FK-3, bilo je malo negodovanja, najviše od ambasade SAD u Srbiji, ali ništa što bi bilo koga trebalo da zabrine.

Kako izgleda kada Amerikanci žele da spreče nekoga da kupi oružje videli smo prošle godine. Nekoliko nedelja pošto su za potrebe zajedničke vojne vežbe Rusi doterali raketni sistem S-400 u Srbiju, a glasine da kupujemo S-300 postajale sve glasnije, u Beogradu se pojavio Tomas Zarzecki, službenik Stejt departmenta.

Nakon sastanka Ivica Dačić je trijumfalno izjavio da Srbija ipak neće biti obuhvaćena sankcijama, da bi tačku, kao i uvek, stavio predsednik Vučić rekaviši da ćemo malo da odmorimo od kupovine oružja, da su pare potrebne za nacionalni investicioni plan.

U tom smislu je nabavka kineskog raketnog sistema bezbedna, tim pre što su zvaničnici najavili da se razmišlja i o nabavci američkih, kako ih je Vučić nazvao, „lovaca-bombardera“.

Kada i ako Zapadu stvarno zasmeta naša saradnja sa Kinom, staviće nam do znanja. Karte su i dalje podeljene tako da nema dileme da ćemo poslušati šta god nam kažu iz Vašingtona.

Ono što se kod kupovine izgubilo iz vida je činjenica da se Vučić predomislio i da je naoružavanje i dalje jedan od državnih prioriteta.

Takvo usmerenje je bilo problematično i dok nije bilo epidemije korona virusa, jer kako reče jedan američki zvaničnik – od koga se to Srbija brani?

Oko nas su sve NATO članice, a nema tog ruskog ili kineskog oružja (a koje možemo da priuštimo) koje bi u tom hipotetičkom sukobu igralo ikakvu ulogu.

Da ne spominjeno da sa NATO-om, suprotno javnom verovanju, imamo najbolje odnose u istoriji.

Danas je nikada manje ekonomskog opravdanja za takve kupovine. Ali – teško je osporiti propagandni značaj koji novo naoružanje ima na biračko telo. A to je na kraju dana najvažnije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari