„Pitaju me o nekoj ploči, za koju nisam ni znao, a onda mi je Andrej Plenković rekao da se postavlja ploča našem zameniku komandanta brigade i to unutar kasarne, u nekoj sobi. Nema spomenika, nema ničeg“, rekao je Aleksandar Vučić.
„Zanimljivo je, međutim, da primedbe upućuju oni koji daju imena ulicama po ustaši Mili Budaku i podižu spomenik teroristi Miru Barešiću. Budak je tražio da se trećina Srba poubija, trećina protera, a trećina pokatoliči.
Barešića je osudio švedski sud, a Hrvati su mu podigli spomenik nazivajući ga svojim herojem, jer je ubio jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića“, ovo je otprilike Aleksandar Vučić izgovorio i na engleskom jeziku na međunarodnom skupu u Ženevi u prisustvu hrvatskog premijera. Andrej Plenković je pre toga pomenuo spomen-ploču u Novom Sadu „čoveku koji je bio komandant u Vukovaru u kojem je ubijeno 2.200 ljudi“.
Vučićeve reči ponovljene su u formi diplomatskog rečnika u noti koju je MSP Srbije uputilo hrvatskom Ministarstvu inostranih i evropskih poslova. MSP ističe da ne vidi ništa sporno u postavljanju spomen ploče Mladenu Bratiću, u novosadskoj kasarni Jugovićevo imajući u vidu da je on bio general-major JNA, koji je poginuo na izvršenju borbenih zadataka 1991. tadašnje legalne vojne formacije i da nije osuđen za ratne zločine.
Mesec novembar je mesec godišnjica ratnih i poratnih patnji: primirje u Prvom svetskom radu, pad Berlinskog zida (na Jugoslaviju, kako je primetio posetilac tribine Instituta za filozofiju i društvenu teoriju tim povodom) i – opsade Vukovara. Razaranje Vukovara je, ispostavilo se, razaranje svake ideje o Jugoslaviji. I ne samo to, to je i razaranje svakog sećanja na Jugoslaviju, kome je „dato“ da postoji samo u obliku takmičenja ko je (bio) veći fašista.
U tom smislu, najlakše se stiču politički poeni prizivanjem slike da su oni drugi, nekadašnja braća, drugovi, komšije i susedi, veći zlikovci, odnosno u zlu nenadmašni fašisti.
Tako probuđena osećanja i sećanja dobra su za izborne kampanje – u Hrvatskoj je u toku predsednička, kao što su nekad bila „pogodna“ za ratne pohode. Napukline u „označavanju“ komšije kao fašiste, se povremeno ipak jasno vide.
I svedoče o tome da se fašizam ne rađa između naroda, nego ga oni koji narodom upravljaju radi bogatstva i moći, lako nameću i šire. Ali, ne uspevaju uvek lako i da ga kontrolišu i da prikriju koliko su u stanju da govore o fašizmu drugih, ali samo kad im je korisno i kad im ustreba.
Recimo, 21. novembra u Zagrebu planiran je veliki skup Evropske narodne partije, i sasvim sigurno je da će Vučićeva Srpska napredna stranka, na tom događaju, kao pridružena članica ENP imati visokog predstavnika, moguće i samog Vučića.
Zarad građana, i onih koji su živeli u Jugoslaviji, i onih koji su se rodili posle, mnogo bi bolje bilo da SNS i Srbija uvek imaju predstavnika, ma kakvog, na hrvatskim obljetnicama, uključujući i Vukovar. Ne bi to značilo da smo mi „najgluplji“ već je da je to jedino pošten odnos prema prošlosti i prema sopstvenim građanima. Ako se ne odričemo prošlosti, kakva god da je bila, baš to upravo znači da ne žmurimo pred budućnošću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
