Nastavak političkog dijaloga Beograda i Prištine u novom premijerskom i posredničkom sastavu: Aleksandar Vučić, Isa Mustafa i Federika Mogerini, već u prvoj rundi završio se parafom na dugo odlagan dogovor o pravosuđu. Posle srpske policije, Beograd je u ruke Prištine prebacio i sudove na KiM. Iako će to sudstvo raditi po zakonima samoproglašene kosovske države, zvanični Beograd tvrdi da je ustavno i zakonski sve regularno, jer se briselski pregovori odvijaju „u statusno neutralnom okviru“ i uz uvažavanje „specifične realnosti na terenu“.
Ne računajući nemušta objašnjenja srpskih zvaničnika šta je dogovoreno pre dva dana u Briselu, za čuđenje jeste to što nije uzeta u obzir i realnost da je pod protektoratom UN, pod kojim je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, na reci Ibru postavljena etnička granica između većinski srpskog severa i većinski albanskog juga Pokrajine. Doduše, glavni srpski pregovarači su tek posle parafa javno priznali da su još krajem marta 2014. pristali da srpski sever utope u kosovske pravosudne granice, koje obuhvataju sedam opština – četiri srpske iznad i tri albanske južno od Ibra i u kojima, prema rečima premijera Srbije, na jednog Srbina dođu četiri Albanca. Vučić kaže: „Izvukli smo maksimum u datim okolnostima“ i tvrdi ga da sada jedino brine da li će biti dovoljno srpskih sudija za „pravosudni nacionalni ključ“. Srbi na terenu strahuju od sve većeg prisustva i mogućeg masovnijeg naseljavanja Albanaca u severnom delu Kosovske Mitrovice, a mnogi zaposleni u srpskom pravosuđu traže premeštaj u ostatak Srbije, jer ne žele da budu deo pravosudnog sistema tuđe države.
Da li je sve ovo dovoljno za brže otvaranje prvih poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, kako se Vučić nada? Diplomatski izvori spekulišu da se briselskoj lista zahteva, za koju neki kažu da je zapravo nemačka, još ne vidi kraj. Najmračnije prognoze jesu da bi Beograd, ne samo za početak pregovora sa EU, nego i pre otvaranja briselskog dijaloga o zajednici srpskih opština, morao da ugasi preostale srpske institucije na KiM, reguliše pitanja posebnog kosovskog telefonskog pozivnog broja, energetike, stalnih graničnih prelaza sa svojom južnom Pokrajinom…
A nastavak briselskog dijaloga je tek počeo. I to baš u trenutku „istorijskog egzodusa“ kosovskih Albanaca kakav se, prema tvrdnjama prištinskih istoričara, „ne pamti od vremena Osmanlija“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
