„Još jedna ovakva pobeda i bićemo potpuno uništeni.“ Ove reči epirskog kralja Pira, nakon bitke sa Rimljanima, u kojoj je pretrpeo strašne gubitke iako je na kraju izašao kao pobednik, danas bi mogao izgovoriti grčki premijer Aleksis Cipras. Posle 17 sati pregovora, on je „pobedio“: Grčka će ostati u evrozoni i kreditori će joj obezbediti 86 milijardi evra za spas od bankrota. Ali cena koju će platiti je previsoka.
Atina je naterana da do sutra podigne PDV i snizi penzije, zatim poveća starosnu granicu za penzionisanje, uvede automatsko kresanje troškova ako ne ostvari suficit, promeni sve zakone koje je već donela, a sa kojima se ne slažu kreditori, traži dozvolu kreditora za sve ekonomske zakone koje ubuduće bude donosila, prihvati njihov nadzor na terenu u Grčkoj, liberalizuje tržište u svim oblastima, promeni radno zakonodavstvo prema zahtevima kreditora, privatizuje čitavu elektrodistribuciju, a sa njom i svu drugu vrednu imovinu kojom grčka država raspolaže – a sve samo da bi skupila 50 milijardi evra koje će iskoristiti mahom za vraćanje dugova kreditorima. Kad sve to završi, pregovori o paketu pomoći od 86 milijardi evra će tek početi. Sa novim uslovima i bez mogućnosti za oprost dugova.
Nastup nemačke kancelarke Angele Merkel i njenog ministra finansija Volfganga Šojblea prema Ciprasu bio je „mentalna simulacija davljenja“, a ispostavljeni uslovi „brutalni“, „ponižavajući“, „otrovni“, „ucenjivački“. Sve epiteti zapadnih medija, nenaklonjenih Grčkoj.
Čija je onda ovo pobeda? Evropska nije. Jer ako je Evropska unija porodica država koje dele iste vrednosti, a ne samo zbir onih koje spaja prost ekonomski interes, dakle ako je zajednica, a ne skupina, onda je vezivno tkivo te zajednice solidarnost: shvatanje da nikada nećeš stajati sam. A to shvatanje je juče izgubljeno. Svojim osvetoljubivim stavom prema Grcima, Merkelova je zapravo postupila kao dečak iz bajke što je viknuo „Car je go!“. Ona je viknula: „Evropa ne postoji! Postoji samo nacija!“. Nemačka nacija. Grčka nacija. Moja nacija. Tvoja nacija. Ti mi duguješ i ja ću svoj dug naplatiti, koliko god da te to košta.
Nema ekonomskih razloga koji bi diktirali ovako drakonske uslove nametnute Grčkoj. Ako je znatno blaži, a opet strog program štednje bio dovoljan pre nedelju dana, dovoljan je i danas. To što Nemcima nije bio dovoljan, posledica je njihove moći da svoju volju nametnu slabijima i želje da tu moć upotrebe. Da kazne neposlušne.
Na toj tački se raspada evropska opsena. Ako ne postoje „Evropljani“, „solidarnost“ i „jednakost“, šta je EU? Porodica sigurno nije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
