Iako su brojnije i obrazovanije, žene se teže zapošljavaju, manje su plaćene od svojih kolega, dodatno su opterećene neplaćenim kućnim radom i teže dolaze do viših pozicija odlučivanja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od pre dve godine, žene imaju 8,8 odsto manju zaradu od muškaraca.
Činjenica da žene u jednom trenutku prekidaju karijeru zbog svoje biološke funkcije može delimično da objasni ovu statistiku ali ne i da je opravda. Žene se nakon trudničkog i porodiljskog odsustva vraćaju na svoja radna mesta i nadoknađuju propušteno, dok s druge strane muškarci danas sve više ravnopravno dele kućne i porodične obaveze sa svojim partnerkama.
Veći problem je na drugom mestu, i leži u našoj kolektivnoj predstavi o primarnoj ulozi žene kao majke, a muškarca kao zaštitnika sa urođenim socijalnim veštinama da zarađuje i donosi odluke.
Nema podataka da se neki muškarac na razgovoru za posao suočio sa obazrivim i skeptičnim pitanjem poslodavca „planirate li porodicu“, koje se ženama gotovo po pravilu postavlja. Ako je žena, verovatno će želeti da postane majka, sigurno će odsustvovati s posla zbog brige o detetu i moguće je da će biti manje produktivna zbog većih obaveza u kući. To što žene već čitav vek dokazuju da mogu biti jednako sposobne kao muškarci na svim poljima života i rada, pokazuje da se društveni stereotipi menjaju znatno sporije od realnosti.
I to bi bilo prihvatljivo kad ti stereotipi ne bi bili skopčani sa mizoginijom. Seksistički komentari koji podsećaju žene gde im je mesto u svakodnevnom su etru i gotovo ih prihvatamo kao normalnost. Normalno nam je kad neko kaže da doktorka ne treba da ide u ugroženo područje zato što je žena, normalno nam je kad kažu da žene nisu za vojsku i policiju jer „ne mogu sad još i nju da čuvam“. Normalno nam je da ugledni hirurg u intervjuu kaže da „žene mogu da budu sve samo ne hirurzi“, a oduševljeni urednik još tu izjavu da stavi u naslov. Poruke su jasne – žene nisu dobre u pojedinim zanimanjama (iako to nije tačno). Nejasne su posledice – te poruke učvršćuju negativne stereotipe o ženi i njoj će sutradan možda izmaći šansa da se zaposli kao hirurškinja, jer poslodavac koji o tome odlučuje možda će i nesvesno radije izabrati muškarca.
Uostalom, sve nam je u jeziku vidljivo, ne mogu žene biti hirurškinje, to nam rogobatno, ne mogu biti akademkinje, ni vojnikinje, ni istraživačice, ni pukovnice, ni policajke, ni advokatice, ali mogu biti čistačice, kuvarice, sobarice, servirke, šalteruše, rospije, opajdare, sponzoruše, usedelice, raspuštenice. Mogu biti i nastavnice i profesorke, ali da im plata bude manja nego vozačima, električarima, molerima, kao tipično muškim zanimanjima. Tako vam je to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
