Plan o predsedniku

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Logično je pitanje, a šta sa izborima koji slede za manje od tri meseca? Da li to znači da za njih proevropski blok nema nikakav plan, što će reći da nema šta da ponudi svojim biračima? Da li je to priznavanje poraza unapred?

Na površini to zaista izgleda tako, naročito imajući u vidu političke poruke za koje su birači u Srbiji najprijemčiviji. Podsetimo, još je davno Vojislav ŠešeLj, kad njegovi radikali nisu imali nikakve realne šanse da dođu na vlast, izričito ponavLjao u javnosti da je njihov jedini plan pobeda, i da im je to iskLjučivi ciLj. Motivišući time svoje birače, iako je to netačno.

Ali, postoji i drugi ugao gledanja. Prvo, reč je o planu koji ciLja ono što izgleda kao najslabija tačka vlasti SNS – predsednika Tomislava Nikolića. On je tom utiskom ličnim gafovima sam doprineo, u velikoj meri anulirajući početnu tezu u delu međunarodnih krugova, da je predsednik kontrolni i protivtežni faktor nepredvidLjivom premijeru Vučiću.

Tu je i istorijski bekgraund – u Srbiji se od uvođenja višestranačja nijedna vlast nije promenila zahvaLjujući parlamentarnim izborima, već predsedničkim. Tako je bilo i u slučaju Miloševića, potom Vojislava Koštunice, pa Borisa Tadića. Parlamentarnim izborima je promena u dva navrata verifikovana nešto kasnije, u slučajevima DOS i DS.

Strateški, dakle plan o zauzimanju mesta za predsedničku trku, nije iracionalan, međutim i tu se treba vratiti na početak teksta – prethodno je zaista potrebno proveriti koliki je čiji stvarni rejting. Najpouzdanije istraživanje javnog mnjenja su izbori, i tek na osnovu njih lideri SDS, LDP i DS treba da kalkulišu za trku 2017. I to tim pre ako im je ciLj rušenje vlasti SNS, a ne neka nova kohabitacija sa naprednjacima, koja će biti opravdana sudbinom evrointegracija Srbije. Opozicija dakle tek posle ovih izbora može da pravi plan o zajedničkom kandidatu. Uzimajući u obzir i kako su prošli na sceni drugi igrači, koji će imati ili neće imati interes da podrže kandidata SNS. Uostalom, ni taj kandidat ne mora biti Nikolić. Šta će recimo proevropski blok da uradi ako to bude Zorana Mihajlović?