Ukoliko sumnjate u dubinu posrnuća našeg društva, ali i o tome da nije sve onako beznadežno kako izgleda, samo pogledajte kako je ko reagovao na govor i nastupe Vladete Jankovića u Narodnoj skupštini.
Pogledajte tu količinu ružnih reči koje su izlile pojedine uzdanice našeg društva, nacionalni pisci i intelektualne veličine, ali i tu otvorenu kalkulaciju, pojedinih političara, koji nas ubeđuju u svoju moralnu i ljudsku čistotu.
Zapitajte se nakon tog pogleda da li oni svi zajedno i pojedinačno stvarno ne razumeju šta je parlamentarizam, ili je nešto još gore u pitanju.
Da li su toliko zatupljeni da iskreno ne shvataju da je parlament upravo to mesto na kome neko svojim govorom, svojim nastupom, svojim rečima, može da dovede do neke promene i da izvrši uticaj na politiku, baš kao što je učinio i Vladeta Janković. Kako to, da kada besramno ruže Vladetu, toliko slepo zaboravljaju, šta su drugi radili u tom zakonodavnom domu i kako su se ponašali u bliskoj prošlosti i u traumatičnoj sadašnjosti.
Da li zanemaruju bele majice sa likom haškog osuđenika, izgrede, skaredne fotografije, kamenje, lupanja, udaranja i sva druga nedostojna ponašanja, kako bi jedan dostojanstveni govor, jedan pravi parlamentarni nastup, izložili ruglu zato što im je naloženo, ili samo zato što je to u trendu na Tviteru?
Ili je još nešto mnogo gore od zatupljenosti i odsustva i najmanjeg obzira prema tamo nekakvoj parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, sve dok im je udobno i komforno. A to je, da svesno odbacuju svaki koncept ljudske slobode, jer sloboda pojedinca da kaže to što misli i oseća jeste suština postojanja Narodne skupštine.
Da li tim odbacivanjem potvrđuju da ovde slobodan čovek nema šta da traži, zna se ko može da utiče i da proizvodi politiku, a to nije tamo neki poslanik Vladeta, već onaj ko je iznad njega, vlastan i silan. Bedno je kada jedan mladi pravnik koji ima priliku da sebe izgradi kao nacionalnog lidera, objašnjava zašto on ne bi uradio to što i Vladeta, dakle zašto ne bi sebi uzeo pravo da nastupi kao slobodan čovek.
A bedno je i kada Vladetin govor, koji nosi i pečat autoriteta univerzitetskog profesora, označi kao zloupotrebu Skupštine mlada liderka zavetne stranke koja se klela u svoje poštovanje starina i plačući izletala iz TV studija kada je preminuo jedan drugi poštovani starac
Vladeta nije zato pokazao da u Srbiji nema demokratije – pa daće nama Vučić demokratiju ako nam je to problem, neki sociolozi ponavljaju da im fali vreme DOS-a, jer nema one gorostasne borbe između stranaka, na primer DHSS i G17 – nego da nema slobode, i da se još i pretvaramo da nam sloboda nije uopšte potrebna, jer nam ništa ni ne vredi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
