Politička 2016.

Scenaristički zaplet je, po njima, postavljen jednostavno. Predstojeću godinu očekuje nastavak velike borbe za samostalnu Srbiju, i za slabljenje njenog vazalnog položaja, uz pomoć naravno Rusije i Kine. Pitanja modernizacije i evrointegracija, po njima, lažni su problemi koje učitavaju prozapadni liberali okupljeni oko Latinke Perović. S tim što je tako shvatanje politike odlično za literaturu – uostalom najbolji primer je Igra prestola, ali u stvarnom životu funkcioniše otprilike isto koliko i taj epski serijal. Jer, kao što su pre mnogo decenija pomenuli ti isti liberali sa kojima je i tada bila Latinka Perović, ovde se kada se kaže oslanjanje na Rusiju, pre svega misli na ruski tip vlasti. Rečju, čvrsta ruka i kontrola, sa minimalnom ulogom institucija, čija je uloga pre svega fasadna. Saglasnost sa politikom Moskve, kakva god da je u datom trenutku, tu uopšte nije bitna koliko taj autokratski metod.

Nije stoga slučajno premijer Vučić onoliko puta ponovio u danima kada su otvorena pregovaračka poglavlja da je najvažnije što se Srbija opredelila kom „tipu društva“ želi da pripada. Sa otvorenim poglavljima, taj tip ne bi trebalo da je putinovski model. Ali, prizivanje tog modela toliko je glasno u provladinim masovnim medijima da ne može da ne izaziva zabrinutost. Naročito ako se ima u vidu da će se 2016. intenzivirati pitanje funkcionalnosti Bosne, ali ne samo zato što Dodik malo najavljuje referendume protiv centralne vlasti, a malo odustaje od njih. I to navodno sve sa moskovskim vetrom u leđima. Jer očekuje se da tokom predsedavanja Holandije Unijom, Sarajevo podnese zahtev za članstvo, što će svakako doneti potrese.

Najgora varijanta, samo nakratko marketinški isplativa, jeste da se događajima oko RS kompenzuju ustupci vezani za Kosovo u briselskom dijalogu. To je drugi veliki izazov, naročito zato što je Beograd bio uspešniji od Prištine u predstavljanju njegovih rezultata građanima. Jer u Prištini preovlađujuće doživljavaju ZSO kao kapitulaciju i ostanak srpske države, dok su u Beogradu i dalje u ubedljivoj manjini oni koji tvrde da je Briselski sporazum izdaja. U jednom se možemo složiti – 2016. neće biti laka, ni za građane, ni za vlast.