Počela je nedelja Ponosa, sedmodnevna manifestacija LGBT zajednice koja svoju kulminaciju treba da dobije Paradom ponosa koja je zakazana za nedelju 28. septembar. Kao i prethodnih godina, da li će do šetnje i doći, saznaćemo u „minut do dvanaest“. Odgovor će dati „bezbednosna procena“, zgodno smišljen termin, koji donosioce odluka distancira od ovog vrelog i osetljivog pitanja. Iza tog termina se krije još otrcanija fraza – famozna „politička volja“.
Istini za volju, sintagma „bezbednosna procena“ i nije loš izbor reči, ali njen cilj nije da ustanovi bezbednost učesnika šetnje, već bezbednost glasova na budućim izborima. Da je ispipavanje pulsa javnog mnjenja jedini kriterijum odluke, stvar bi bila rešena odavno. Usvojio bi se neki dokument kojim bi se održavanje ovih i sličnih manifestacija, po ugledu na Rusiju, odložilo na nekih stotinak godina. Ipak, u procenu ulaze i drugi faktori. Strateški cilj zemlje je da postane članica EU, u kojoj je, uprkos tvrdnji ministra inostranih poslova Ivice Dačića, održavanje Parade ponosa obaveza. Hrvatska je čak morala da održi paradu i u ultrakonzervativnom Splitu. Glas Nemačke, koja insistira na održavanju Prajda, čuje se sve jasnije. Ovoga puta glasonoša je bio Kristof Štreser, izaslanik nemačke vlade za ljudska prava, koji je rekao da je poštovanje prava na okupljanje preduslov za svaku zemlju koja želi da bude članica EU. Takođe, ne smemo zaboraviti da isto to piše i u Ustavu Srbije.
Da se stvar dodatno zakomplikuje, ove godine u jednačinu ulazi i najavljeni štrajk policije što je, prema rečima sindikalnih lidera, onemogućuje da „obezbeđuje događaje ovog tipa“. Većina funkcionera je davala dvosmislene izjave, sa odstupnicom koji god da bude ishod „bezbednosne procene“. Ukoliko bude održana Parada, na to nas je naterala EU. Ukoliko ne bude, sigurnost učesnika i policije je na prvom mestu. Jedini visoki zvaničnik koji je nedvosmisleno dao podršku Paradi ponosa je ministar kulture Ivan Tasovac. Upadljivo je odsustvo komentara onog koji se jedini pita.
U protekle tri godine, populizam i prikupljanje političkih poena je nadvladalo poštovanje ljudskih prava. Ako je tačna tvrdnja da održavanje Prajda nije neophodan korak ka EU, onda se otvara pitanje zbog čega uopšte stremimo ka zajednici sa kojom ne delimo iste vrednosti. Štrajk policije ili neki drugi povod ne sme da bude izgovor za njeno neodržavanje. Poštovanje ljudskih prava bi moralo da bude preče od štrajka policije i rezultata na izborima, jer bez toga nema demokratije. Premijer bi to morao da zna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
