Da li je pravedno da lideri Saveza za Srbiju i njihovi simpatizeri budu prekršajno kažnjeni za kršenje policijskog časa, a da vinovnici bakljade koja je imala za cilj napad na tu istu opoziciju prođu nekažnjeno?
A da li je pravedno da lideri SZS-a, koji su svesno prekršili zakon, budu abolirani od prekršajne odgovornosti, zato što počinioci jednog drugog, svakako ozbiljnijeg, dela nisu sankcionisani?
Odgovor na prethodna pitanja u najvećoj meri će zavistiti od političkih simpatija čitaoca ovog komentara, a to je zapravo mnogo veći problem od toga da li će neko iz SZS-a ili SNS-a odgovarati zbog ovih incidenata.
Politika je zatrovala sposobnost velikog broja ljudi da razmišlja van kategorija vlast – opozicija. Svaka informacija koja prođe kroz tu obradu odmah ide u unapred pripremljeni kontekst.
Tako organizovano ugrožavanje bezbednosti upotrebom pirotehnike postane „spontano izražavanje podrške“.
Po istoj logici, oni sa druge strane će reći da svesno kršenje izolacije ne treba da budu kažnjeno „jer je to borba protiv diktature“.
Problem sa doživljajem sveta kao crno-belog je što sputava osobu da kritički promišlja stvarnost i donosi odluke koje su zaista najbolje po nju ili njega.
Ovaj fokus na politiku takođe onemogućava spoznaju da neke stvari ne bi smele da imaju ikakve veze sa politikom.
Jedna od oblasti koja bi morala da se nalazi izvan sfere političkog je pravosuđe.
Politička opredeljenost počinioca bilo kog dela ne bi smela da uđe u računicu da li će da se postupa po zakonu.
A ulazi, nedopustivo često.
I zato imamo Savamalu, Helikopter, bakljadu… Uzrok tome je što se policijski inspektori, zamenici tužioca i sudije pre donošenja odluke pitaju: „Kako će ovo uticati na moju karijeru?“. Da bi se tome stalo na put, neophodno bi bilo doneti propise koji garantuju da političar ne može da podigne telefon i naruči istragu, optužnicu ili presudu. I da osoba koja odbije takvu narudžbinu neće sutra biti otpuštena ili preskočena za unapređenje.
A trenutno u Srbiji ne postoji nijedna relevantna politička organizacija koja se zalaže za seču te grane.
A i zašto bi?
Vučić je najbolji primer koliko kontrola pravosuđa može da bude isplativa, imajući u vidu da je njegov rejting vrtoglavo skočio nakon Miškovićevog hapšenja.
To što i dalje ne postoji pravosnažna presuda u ovom slučaju, nema preveliki značaj. A kad opozicija predlaže da policiju treba prebaciti u nadležnost lokalnih samouprava, preti hapšenjima kada dođe na vlast i obećava postavljanje „časnih ljudi“ samo poručuje da ne planiraju išta bitno da promene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
