Polovična pobeda

Druga dva sindikata ponuđeni sporazum razmatraće narednih dana na sednicama glavnih odbora, a prema prvim naznakama, velika je verovatnoća da će i oni odlučiti da okončaju protest. Ipak, sa prognozama treba biti oprezan, jer je reč o sindikatima koja u javnosti slove za „najborbenije“, pa čak i „najekstremnije“.

To se, pre svega, odnosi na Uniju sindikata prosvetnih radnika, za koju se može reći da je prethodnih meseci vodila štrajk i uspela da održi zavidan nivo sindikalne discipline među svojim članovima. Drugi sindikat koji tek treba da razmatra ponuđeni sporazum – Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) – zasad se nije izjasnio kojim putem će krenuti, ali je sigurno da sam neće imati kapaciteta za nastavak protesta, ako Unija popusti, jer im se broj škola u štrajku prepolovio. Zanimljivo je da se uoči prekjučerašnjih pregovora sa Ministarstvom prosvete oglasio samo Forum beogradskih gimnazija, član SRPS-a, apelom da četiri reprezentativna sindikata obrazovanja ne pristanu na „sramni sporazum“ koji je vlada predložila, jer on „vređa inteligenciju prosvetnih radnika“.

Šta su prosvetari dobili? Najviše vremena tokom pregovora potrošeno je na usaglašavanje posebnog kolektivnog ugovora, u kome su sindikati uspeli da ubede ministra da odustane od otvorenih konkursa za zapošljavanje i da sistem konačno „prepozna“ prosvetare koji su primljeni sa nepunom normom, to jest da im omogući da dopune časove.

Ključni zahtev sindikata – uvođenje platnih razreda i izuzimanje prosvete od smanjenja plata – nije ispunjen. U sporazumu, istina, stoji da će platni razredi početi da se primenjuju od 1. januara 2016, ali sindikati nisu dobili garanciju kako će im materijalni položaj biti popravljen, ako vlada ne ispuni obećanje. Sindikati nisu uspeli ni da definišu iznos novčane pomoći koji bi trebalo da dobiju tokom ove godine (do uvođenja platnih razreda), s obzirom da u sporazumu stoji samo formulacija da će do 1. juna početi pregovori o tome. Zbog toga se dosadašnji učinak u pregovorima može oceniti kao polovičan.

Uprkos svim trzavicama, sindikati su ovoga puta uspeli da postignu jedinstvo, ali im naruku nije išlo to što su sve vreme bili u zakonskom štrajku sa skraćenim časovima na 30 minuta. Uz slab odziv u beogradskim školama, sve to je stvorilo sliku u javnosti da se u obrazovanju ništa dramatično ne događa, što je olakšalo pregovaračku poziciju vlade. A sindikate dovelo u situaciju da na ovaj način mogu štrajkovati unedogled bez rezultata, jer se završetak školske godine ne dovodi u pitanje.