Srbija je u izveštaju američke organizacije Fridom haus svrstana u takozvane „polukonsolidovane demokratije“. Društvo joj prave zemlje Evropske unije – Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Mađarska. Kosovo je svrstano u „polukonsolidovane autoritarne režime“. Lošiji rejting od naše zemlje imaju Crna Gora, Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, koje su svrstane u „tranzicione vlade ili hibridne režime“. Očekivano, ali od zemalja bivše Jugoslavije samo je Slovenija svrstana u „konsolidovane demokratije“.
Pad Srbije je jedino zabeležen u domenu nezavisnosti medija, dok je rejting ostao nepromenjen u svim ostalim oblastima – demokratska vladavina, izborni proces, civilno društvo, lokalna demokratska uprava, pravosudni okvir i nezavisnost i korupcija.
Ako se pojedinačno pogledaju i analiziraju sve ove oblasti koje karakterišu današnji demokratski sistem i shvatanje demokratije, vidi se gde su čvorišna mesta funkcionisanja, odnosno nefunkcionisanja srpske države. U domenu civilnog društva, država, odnosno Vlada Srbije je u ratu sa nevladinim organizacijama, jer im je, prilično bahato, presekla državni izvor finansiranja, a takozvani državni tabloidi su čitav civilni sektor proglasili maltene izdajnicima države, pozivajući državu na obračun sa njima. Premijer je zatim pokušao da relaksira tu situaciju razgovorom sa predstavnicima NVO, ali je gorak ukus tabloidno-državnih napada ostao.
Demokratska vladavina i shvatanje demokratije u aktuelnoj vlasti se možda najbolje ogleda u stavu ministra rada Aleksandra Vulina, koji je prilikom glasanja o rezoluciji o Srebrenici rekao da će on isto da glasa kao i premijer. Što se pravosuđa i vladavine prava tiče, ono je i zakočilo put Srbije ka EU. Poglavlja 23 i 24, pravosuđe i ljudska prava, bezbednost, jesu najteža, ali svakako nisu ona u kojima Srbija briljira, pa je tako i 2015. godina praktično propala za evrointegracije Srbije.
I to su konstatovali u Evropskoj komisiji, kada su napisali da su korupcija i politički pritisci na pravosuđe glavni problemi u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni napade vlasti na zaštitnika građana Sašu Jankovića zbog izveštaja da srpsko pravosuđe još uvek nije stalo na noge, da državna uprava nema atribut dobre uprave, kao i da nije izvršena ni depolitizacija ni profesionalizacija, niti racionalizacija državne uprave. Suština poruke Fridom hausa je da se u Srbiji i danas odlučuje centralizovano, odnosno i za najbezazlenija pitanja zove se Beograd i partijska centrala. I male su šanse da će se nešto od toga menjati u budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
