Polukoraci i pritisak

Osnovna nit izveštaja odnosi se na to da je glavni razlog za pogoršanje stanja ljudskih prava u Srbiji ekonomska kriza i ponašanje vlasti. Odnos vlasti prema problemu ljudskih prava opisuju kao „preduzimanje polukoraka i delovanje pod pritiskom“.

Ovo nije prvi put da vlast povlači određene poteze pod pritiskom, mahom Evropske unije. Osnovane su nezavisne institucije – zaštitnik prava građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrana je poverinica za zaštitu ravnopravnosti…

Ipak, političari su prvo uradili sve da dovedu svoje ljude od poverenja na ta mesta, a kada to nisu uspeli, prvo su se trudili da ih ignorišu, a zatim da spreče da se bave poslom zbog kojeg su i postavljeni – finansijskim zatezanjem i onemogućavanjem rada u adekvatnim prostorijama. Čelni ljudi tih institucija su jedinu pravu zaštitu i podršku imali u medijima i građanima koji su im slali svoje žalbe i probleme. I izborili su se, i danas predstavljaju respektabilne institucije.

Stanje ljudskih prava danas je svakako bolje nego u vreme Slobodana Miloševića, kada je država mogla da maltretira građane samo zato što drugačije misle, a to je obilato i radila. Gušena je javna reč, novinari su ubijani, a istaknuti intelektualci proganjani i izbacivani s posla. Jednostavno, političari iz tadašnje crveno-crne koalicije su svako ukazivanje na probleme tretirali kao izdaju.

Današnji srpski političari nešto suptilnije ignorišu borce za ljudska prava i velike probleme koje na tom polju ima Srbija. Kada god se povede reč o nekom od problema, jedini odgovor je – doneli smo zakon. Kao da je izglasavanje zakona nekakva garancija da će se oni poštovati, da se ljudska prava neće kršiti? Uostalom, baš su srpski političari poznati po slalomskom izbegavanju odredbi zakona. Ma koliko jasno i direktno bile napisane.

Najslikovitije o stanju ljudskih prava govori broj žalbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, gde je Srbija na sedmom mestu po broju žalbi. A više od 90 odsto predmeta država je izgubila i već isplatila oko 300.000 evra oštećenima, naravno, iz budžeta koji pune svi građani. Sudeći po tendencijama, država će se tek tu nadavati naših para, umesto da problem saseče u korenu. Očigledno je da onima koji su na vlasti to odgovara.