Porodica desnica

I ekstremno desničarski Nacionalni front, na čijem čelu se nalazi Marin le Pen, takođe je ostvario bolji rezultat, mada nema vlast ni u jednom departmanu. Iako su neki bastioni socijalista poput departmana oko Lila glasali za desnicu, kao i uvek do sada u Francuskoj, birači levice i desnice su se ujedinili u drugom krugu da bi sprečili Nacionalni front da dođe na vlast. To što dva najveća grada u Francuskoj, Pariz i Lion, nisu učestvovali na izborima, nije za utehu vladajućim socijalistima, koji su zajedno sa svojim saveznicima izgubili oko 30 departmana. Priznao je premijer Manual Vals da je Socijalistička partija loše prošla, te da je ovo odraz gneva zbog svakodnevnog života, koji je pretežak i da svi treba da izvuku pouke iz toga. Svestan poraza, ali i činjenice da su rezultati na lokalu test za predsedničke izbore 2017, Vals je obećao da će uložiti dvostruko veće napore u jačanje privrede i da će svu pažnju usmeriti na otvaranje novih radnih mesta.

Ako se uzmu u obzir ranija istraživanja da većina urbanih i mlađih stanovnika svoj glas daje levici i propagira „republikanski duh“ i pomirenje, ipak je sve veći broj onih koji se priklanjaju politici ultradesničarskog Nacionalnog fronta. Radnička i srednja klasa sve više podržavaju stranku desnice. Sve ovo je pokazatelj uočljive polarizacije političkog mišljenja u Francuskoj, gde se polako, ali sigurno, izdvajaju dve potpuno suprotne struje, koje imaju ubedljivo najveću podršku građana. Možda izborni rezultat, kao što se plaši prvi čovek vlade Francuske, i dovede do trajnog poremećaja francuskog političkog pejzaža, ali je sigurno da poraz vladajućih socijalista neće tektonski promeniti francusko društvo, koje je dovoljno poremetila ekonomska kriza, te januarski teroristički napad (popularnost francuskog lidera Fransoa Olanda tada je nakratko porasla), pa je očigledno iz revolta glasalo za opciju B.